Postojeći zakon, kako je naveo, odgovora velikim nacionalnim projektima, a izmenama i dopunama biće unete odredbe vezane za druge oblike javno-privatnih partnerstava u gradnji infrastrukture, rekao je Đelić na okruglom stolu o javno-privatnim partnerstvima u infrastrukturi, koji je organizovala Svetska banka.

“Nažalost, sada se dešava upravo ono što ne bi trebalo, a to je da u izboru između komplikovane i gotovo nemoguće procedure s jedne strane i potrebe da se ide napred, s druge, jedan broj samouprava odlučuje da potpiše ugovor koji je van okvira koji treba da predstavlja Zakon o koncesijama”, rekao je Đelić i dodao da takvih primera ima i u unutrašnjosti Srbije i u Beogradu.

Đelić je, takođe, istakao da će Srbija, ukoliko želi da gradi infrastrukturu morati da koristi i druge oblike finansiranja, a ne samo direktno zaduživanje sa suverenom garancijom.

“Slikovito rečeno, kada bismo morali sami da izgradimo jedan visokokvalitetan železnički Koridor 10, koji bi koštao četiri milijarde evra, onda bi naš javni dug odgovarao dvostrukoj vrednosti našeg izvoza, što je makroekonomski neodrživo“, naveo je on.

“Nije ekonomski, a još manje politički opravdano samo na sopstvenom suverenom dugu Srbija izgradi takvu infrastrukturu kakva je, primera radi, železnica na Koridoru 10. Od takve infrastrukture mi ćemo sigurno imati koristi, ali će imati koristi i oni koji su na početku i kraju takvog koridora, kao što su Turska, Austrija, Italija i Nemačka“, kaže Đelić.

Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju, rekao je da u javno-privatnim partnerstvima leži ogroman potencijal za infrastrukturne projekte, što posebno dobija na značaju zbog budžetskih ograničenja i potrebe da Srbija zadrži prihvatljiv nivo javnog duga.

Hose Luis Guaš, šef ekspertskog tima Svetske banke za infrastrukturu i javno-privatna partnerstva, naglasio je da javno-privatno-partnerstvo može i treba da bude jak instrument ulaganja u infrastrukturu, koja ima veliki uticaj na razvoj, pored ostalog kroz smanjenje siromaštva i poboljšanje kvaliteta života.

Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, rekao je da u domaćem zakonodavstvu nije precizno definisano javno-privatno partnerstvo, niti su razrađene procedure koje lokalne samouprave treba da primenju u procesu ugovaranja javno-privatnih partnerstava.

„Modeli javno-privatnog partnerstva se mogu primeniti kako u domenu pružanja usluga, tako i za gradnju objekata infrastrukture. U opštinama u Srbiji su do sada korišćeni i jedan i drugi model i to isključivo u oblasti upravljanja komunalnim otpadom”, rekao je Staničić.

U nekoliko opština, uključujući Žagubicu, Smederevsku Palanku, Novi Bečej i Kovačicu, javno-privatnim partnerstvom privatnim kompanijama povereni su poslovi prikupljanja, transportovanja i odlaganja komunalnog otpada. U Leskovcu i Jagodini su s privatnim preduzećima, pored te usluge, ugovoreni gradnja i upravljanje sanitarnom deponijom, naveo je Staničić.