To je 700.000 tona više nego 2008. Za najveću nemačku ekološku organizaciju, Savez za zaštitu prirode, ti podaci pokazuju da je Nemačka postala đubrište Evrope.

Međutim, Savezno udruženje za sekundarne sirovine i preradu otpada izričito podržava trgovinu građevinskim šutom, zagađenom zemljom i opasnim sitnim smećem i ističe da Nemačka ima širom sveta najmodernija postrojenja za odlaganje i preradu smeća.

To udruženje smatra da je prerada smeća, koja se u Nemačkoj odvija na najvišem tehnološkom nivou, mnogo bolja opcija nego lagerovanje na deponijama ili spaljivanje u zastarelim postrojenjima.

Nemačka postrojenja za preradu smeća odlično i zarađuju na uvoznom otpadu, a pored toga, da njega nema, kapaciteti na više mesta u Nemačkoj bi bili neiskorišćeni.

Pre 10 godina Nemačka je godišnje uvozila nešto manje od milion tona smeća, saopštio je Savezni ured za životnu okolinu. Sada je ta količina skoro osam puta veća.

Ta savezna ustanova razlikuje 839 vrsta otpada, a 405 od toga spada u smeće čije odlaganje i prerada moraju da podležu posebnoj kontroli.

Najveći deo uvezenog otpada koji se prerađuje u Nemačkoj otpada na zagađeno zemljište, potom azbestni otpad i drvenariju premazanu lakom ili bojom.

Prošle godine je uvezeno i 1,6 miliona tona građevinskog šuta nastalog tokom gradnje 6,7 kilometara dugačkog tunela u austrijskom Bregencu. Prerađeni šut se u Nemačkoj koristi za rekultivisanje zatvorenih šljunkara.

Istovremeno, porasla je količina i uvezenog otpada za koji nije potrebna posebna dozvola, a to su staro staklo, metal, plastika i papir.

Najveći deo uvezenog otpada dolazi iz Holandije, Francuske, Italije, Austrije i Poljske.

Udruženje za sekundarne sirovine i preradu otpada očekuje da će narednih godina količina uvezenog otpada da raste, a veliko zanimanje je pre svega u zemljama istočne i jugoistočne Evrope gde nema savremenih postrojenja za preradu smeća.