Na pitanje novinara kada će struja poskupeti i koliko, Marković je rekao: "Očekuje se da poskupljenje bude naredni put."

On je istakao da će ovogodišnje investicije EPS-a, 64 miliona evra, biti za trećinu manje zbog toga što struja nije poskupela prema planu te kompanije. "Manje investicija će se odraziti na kvalitet i planirane remonte", rekao je on na konferenciji za štampu o ulozi energetike u razvoju privrede Srbije, koju je organizovao časopis Geopolitika.

Zahtev EPS-a bio je da struja poskupi po 10 posto 1. januara i 1. jula ove godine.

On je dodao da je u Srbiji cena kilovat-časa pet centi, a u Crnoj Gori, na primer, 9,5 centi. "Nedavno nas je jedan ministar iz susedne zemlje pitao kako možemo da proizvodimo tako jeftinu struju. Nismo znali da mu odgovorimo", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, povećanje cene struje ne bi bilo utrošeno na plate, već investicije i istakao da zarade u rashodima učestvuju s 24 odsto.

"Ako u SAD postoji izreka da je ono što je dobro za General Motors dobro i za SAD, onda ja mogu reći da je ono što je dobro za EPS dobro i za Srbiju", naglasio je Marković i dodao da su osnovni ciljevi tog preduzeća ulaganje u komercijalni aspekt, odnosno nove priključke, kvalitet isporuke i neprekidnost snabdevanja. "Ne sme se u XXI veku dogoditi da opština na periferiji Beograda nema struju 24 sata", kazao je Marković.

Božo Drašković, naučni savetnik u Institutu ekonomskih nauka, je istakao da je ekonomski razvoj javnih preduzeća moguć samo uz razumnu ekonomsku politiku cena. On je rekao i da ključne prirodne resurse ne bi trebalo privatizovati.

Protiv privatizacije EPS-a je i Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku pri Privrednoj komori Srbije, koji je naglasio da je električna energija najvažniji domaći resurs.

Blagoje Babić, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, rekao je da je ulaganje u energetski sistem najrentabilnije jer se u kratkom roku postižu pozitivni efekti na celu privredu.