Obrazlažući predloženo rešenje u Skupštini Srbije, Dulić je kazao da su među ciljevima zakona podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti uz mogućnost otvaranja radnih mesta i podsticanje privrednog razvoja.

U skladu s tim zakonom finansiraće se gradnja škola i obdaništa, bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, stanova, autoputeva i državnih puteva, sportskih objekata, onih iz oblasti kulture i drugi objekti od javnog značaja, za šta će biti izdvojeno 300 miliona evra.

Dulić je naveo da u realizaciji tih projekata mogu učestvovati građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Srbije, koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i koja zapošljavaju značajan broj radnika.

Govoreći o značaju zakona za izlazak građevinske industrije iz krize, on je naveo da je u poslednje dve godine 10 miliona građevinskih radnika širom sveta ostalo bez posla. "Zemlje koje nemaju pakete pomoći moći će da očekuju i dalje pad", istakao je ministar dodajući da je predloženi zakon odgovor Vlade Srbije na veoma lošu situaciju u građevinskoj industriji Srbije.

Zakon predviđa i da država subvecioniše kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje, a biće omogućena i kupovina stanova na lizing.

   

TS: Izmeniti proceduru građevinskih radova

Transparentnost Srbija uputila je danas poslaničkim grupama u Skupštini amandmane na Predlog Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize koji se odnose na predloženu proceduru građevinskih radova.

U saopštenju TS-a navodi se da procedura građevinskih radova nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i zaključenim međunarodnim sporazumima, koji po Ustavu Srbije imaju veću snagu od zakona.

Narušavanje sistema javnih nabavki ogleda se u isključivanju mogućnosti da se i strane firme nadmeću za dobijanje posla, u tome što se predviđa primena pregovaračkog postupka bez prethodnog objavljivanja umesto otvorenog tendera i mogućnost da se ugovor zaključi iako je neki nezadovoljni ponuđač podneo zahtev kojim osporava regularnost nabavke, upozorava TS.

Dodaje se da je, pored opasnosti koje sobom nosi svako narušavanje pravnog sistema, očigledno da će odredbe kojima se smanjuje konkurencija dovesti do povećanja cene ili umanjenog kvaliteta infrastrukturnih radova.

 

Plan PKS-a za pomoć građevinskoj industriji

Grupacija Privredne komore Srbije za visokogradnju usvojila je danas Plan za rešenje dužničke krize građevinske industrije, koji predviđa osnivanje državnog Garantnog fonda za reprogramiranje obaveza građevinskih preduzeća prema bankarskom sektoru.

Država bi trebalo da osnuje fond koji bi pružio garanciju bankama s kojima bi se ušlo u reprogramiranje dugova građevinskih preduzeća, izjavio je predsednik Grupacije za visokogradnju Goran Dugandžija, upozoravajući da je građevinska sezona na izmaku i da je problem dospeća obaveza i prinudne naplate sve veći i izvesniji.

"Kad građevinska preduzeća počnu da ostaju bez založene opreme, to će biti početak kraja nekad respektabilne i u svetu prepoznatljive građevinske industrije Srbije", rekao je Dugandžija.

Plan, koji će biti upućen PKS-u na usvajanje i zatim predložen Vladi Srbije, predviđa da građevinske firme zaključuju ugovore o izvođenju radova prema posebnom programu za investiranje u objekte koje finansira država.

Na osnovu ugovora s državom i Garantnim fondom ušlo bi se u proces reprograma dugova prema bankama i oslobađanja datih kolaterala, zaloga na opremi i mehanizaciji građevinskih firmi. Istovremeno, prema planu Grupacije za visokogradnju, građevinske firme koje budu imale ugovore reporogramiraće obaveze tako što će davati državi garancije na oslobođenoj opremi i upisivati državi udeo vlasništva nad firmom.

Tokom izvođenja građevinskih radova firme sa obavezom prema državi iz svoje neto zarade će isplaćivaće svoje dugove, objasnio je Dugandžija.

On je kazao da je neophodno, dok plan ne počne da se sprovodi, da se hitno organizuje sastanak s bankama i traži zamrzavanje naplata iz datih kolaterala. "Problemi su nagomilavani godinama i tražimo intenzivno angažovanje države. Nije mi drago da to priznam, ali bez toga nećemo moći", dodao je Dugandžija.