Istorija se ne ponavlja, ponavlja se samo ponašanje ljudi. Izabrali smo drugačiji put. Umesto inata - tražili smo prijatelje u svetu, umesto improvizacije - nastojali smo da sistemski rešavamo probleme. Pitanje svih pitanja u svim kritičnim vremenima u Srbiji je - da li je politička elita spremna na reforme ili svoju šansu vidi u pukom očuvanju vlasti. Izabrali smo reforme, po uzoru na moderne evropske zemlje.

Posle 20 godina srušene su i poslednje blokade između nas i Evrope, građani Srbije putuju slobodno i bez viza, nesmetano se obavlja robni promet. U Evropsku uniju želimo da uđemo dostojanstveno, kao sređena država, i zbog toga je evropski put poistovećen sa stvaranjem moderne, jake i reformisane Srbije.

Susedima smo ponudili partnerstvo u zajedničkom interesu i saradnju u svim oblastima. Balkanu je dosta svađa i sukoba. Sporove moramo rešavati mi, a ne da ih ostavljamo potomcima. Jedni druge da pogledamo u oči i budemo pošteni i prema prošlosti i prema budućnosti.

Kosovo i Metohiju, kao najkrupnije državno i nacionalno pitanje, ne smemo rešavati po receptima propalim u prošlosti, ni samoubilački, ni oružjem, ni mitskim govorima, ni ritualnim besom. Samo pravedno rešenje može da nadživi dnevnopolitičke interese i obezbedi opstanak srpske i drugih ugroženih zajednica u pokrajini, slobodu i sva civilizacijska prava svim građanima. Do rešenja možemo stići snagom, strpljenjem i upornošću. Zbog toga nudimo pomirenje, očekujemo dijalog i dogovor, kao istinski demokratska zemlja.

Posle pola veka pokrenuli smo reformu neefikasnog pravosuđa, sa nedopustivim brojem zastarelih sudskih postupaka i presuda ispod zakonskog minimuma. Država mora biti jača od kriminala i to ne sme da bude samo pitanje individualne hrabrosti i poštenja, već pre svega snažnog sistema. Skrivanje kriminala u lavirintu nepreciznih zakona presekli smo oduzimanjem imovine stečene kriminalom. Nikada u istoriji Srbije nije vođena ovako snažna borba protiv kriminala.

Najteži posao u prvoj polovini mandata ove vlade je bio u ekonomiji. Uz našu višedecenijsku krizu stigla je ekonomska kriza koja je potresla svet. Pretio je kolaps finansijskog sistema, smanjeno kreditiranje, pad tražnje, gašenje proizvodnje i zatvaranje preduzeća, panika i masovna otpuštanja radnika, ekstremno siromaštvo i potpuna paraliza života. Mnoge zemlje su izlaz tražile u enormnom zaduživanju, smanjivanju plata i penzija i povećanju poreza. Opredelili smo se za subvencionisanje domaće privrede i povećanje tražnje, stabilizovanje finansijskog sistema, socijalne programe najugroženijima i izgradnju infrastrukture kako bismo uposlili ljude i spremni dočekali postkrizni period. Upravljali smo krizom odgovorno i solidarno. Obezbedili vitalne funkcije države, sprečili bankrote preduzeća i banaka, izbegli masovna otpuštanja radnika. Javnu potrošnju smo smanjili za četvrtinu i, u odnosu na druge zemlje, minimalno se zadužili. Niti je kriza mogla da bude izgovor, niti je dopuštala politička rešenja, niti smo mogli da izbegnemo pad standarda građana. Izbegli smo fatalne posledice i to smatram najozbiljnijim rezultatom ove vlade