Vujanović je na konferenciji za novinare posle sastanka na Cetinju rekao da je Tadiću preneo "odlučnost Crne Gore da ubrzano ide prema NATO integraciji" i očekivanje Podgorice da Beograd razume tu važnu "integracionu potrebu Crne Gore".

Tadić je kazao da Beograd "potpuno otvoreno i iskreno podržava nameru Crne Gore da postane punopravna članica NATO-a", ali da će Srbija zadržati neutralan status.

On je rekao da Srbija želi da doprinese ostvarivanju najvišeg stepena bezbednosti u regionu i da je konkretan rezultat njegove posete Crnoj Gori zajednička spremnost dve države da potpišu sporazum o međusobnom izručenju osumnjičenih i optuženih za organizovani kriminal i korupciju.

Tadić je naveo da Srbija "ne pokazuje razumevanje" za crnogorsku odluku da prizna Kosovo i da ona ima i praktičnu posledicu a to je pitanje razgraničenja.

Tadić je rekao da je sa sagovornicima u Crnoj Gori razgovarao o pitanjima razgraničenja u regionu i u tom smislu ocenio da ostaju neka otvorena pitanja razgraničenje Srbije s Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom.

"Našu regionalnu saradnju moramo da fokusiramo na tom planu", kazao je Tadić i dodao da su to obaveze evropskih integracija.

Crnogorski predsednik je pozvao Prištinu i Beograd da bez isključivosti razgovaraju o problemima, jer je to u interesu čitavog regiona.

Tadić je rekao da je Beograd potpuno spreman da pronađe kompromisno resenje za budući status Kosova i izrazio nadu da će posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu biti omogućeni pregovori o budućem rešenju za Kosovo.

Vujanović i Tadić su ocenili da odnosi dve države idu uzlaznom putanjom.

Oba predsednika su izrazila interes za očuvanje nacionalnog identiteta Crnogoraca u Srbiji i Srba u Crnoj Gori.

Tadić je kazao da je srpski narod u Crnoj Gori autohton i izrazio ocekivanje da će zvanična Podgorica poštovati prava Srba tokom popisa 2011. u smislu zaštite njihovog identiteta.

Vujanović je rekao da država Crna Gora ne treba da se meša u pitanje nacionalnih zajednica koje svoj osećaj treba slobodno da ispoljavaju.

Tadić je kazao da je prethodno u Podgorici pozvao Mila Đukanovića da dođe u Beograd i da je njegov utisak da je crnogorski premijer prihvatio poziv.

Tadić je s crnogorskim zvaničnicima razgovarao i o ekonomskim pitanjima i u tom smislu je zajednički konstatovano da postoji veliki prostor za unapređenje te saradnje, posebno u oblasti transporta i energetike.

Vujanović je, objašnjavajući zašto je izostao sastanak Tadića i predsednika Skupštine Ranka Krvokapića, što je bilo u fokusu medija, rekao da je to stvar protokola koji je zajednički dogovoren. 

  Đukanović: Tadićeva poseta doprinos poboljšanju odnosa

Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović i predsednik Srbije Boris Tadić ocenili su danas da proces integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju "znači ujedinjenje i bezbednost u Evropi".

Integracioni procesi su "imperativ za ostvarenje pune stabilnosti i veće konkurentnosti Evrope na međunarodnoj sceni", saopštio je Đukanovićev kabinet posle njegovog razgovora sa Tadićem.

Sagovornici su, kako je saopšteno, razmenili informacije o realizaciji strateških prioriteta u procesu integracije svoje dve zemlje, o mogućnostima unapređivanja saradnje, kao i o stanju u regionu.

"Đukanović je izrazio zadovoljstvo posetom predsednika Srbije, koja će doprineti daljem unapređenju bilateralnih odnosa i saradnje u regionu, na putu integracije u Evropsku uniju", piše u saopštenju o razgovoru Đukanovića i Tadića, objavljenom nekoliko sati posle završetka njihovog sastanka.

U saopštenju je navedeno da je Tadić istakao da Srbija podržava proces evropskih i evroatlantskih integracija Crne Gore.

"Zajednički je konstatovano da je već ostvarena dobra saradnja u oblasti trgovine, investicija i turizma, a da postoje mogućnosti za produbljavanje saradnje u oblasti saobraćajne infrastrukture", navedeno je u saopštenju.

To se, kako se precizira, odnosi pre svega na auto-put Bar-Beograd i revitalizaciju železničke pruge između Crne Gore i Srbije.

Đukanović i Tadić su, prema saopstenju, iskazali interesovanje za unapređenje "ugovorne osnove" između dve države, potpisivanjem sporazuma u oblasti obrazovanja i naučno-tehnološke saradnje, zdravstva, u regulisanju pitanja dvojnog državljanstva, kao i za izručenje drzavljana, okrivljenih i osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije.