“Banke se razdužuju prema inostranstvu, smanjuju plasmane u državne hartije od vrednosti i umesto njih kupuju devize, što uzrokuje rast kursa evra”, rekao je Stojan Stamenković, urednik MAT-a.

Ukupne obaveze Trezora Srbije po osnovu ranije emitovanih kratkoročnih zapisa u period jul-decembar ove godine su 85,6 milijardi dinara, s tim da u te treba dodati 10,9 milijardi dinara za dugoročne obveznice koje dospevaju 31. decembra ove godine, rekao je Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta.

“Ukupan iznos dospeća na kraju ove godine samo po osnovu ranije emitovanih obveznica je 96,5 milijardi dinara”, rekao je on.

Međusobno povezani ekonomski problema koji su vidni u drugoj polovini godine, a to su finansiranje budžetskog deficita, pojačana tražnja za devizama te ubrzano povećanje vrednosti evra, relativno veliki obim prodaje evra na deviznom tržištu Centralne banke, jačanje nelikvidnosti i sve veći broj firmi u blokadi, zastoj u kreditiranju privrede, zahtevaju hitno reagovanje, ocenio je Stamenković.

On je predložio da Vlada definiše novi program za ublažavanje negativnih posledica ekonomske krize kojim bi se rešavao problem likvidnosti privrede. "Dosadašnje mere Vlade imale su pozitivne efekte na privrednu aktivnost, ali njima nije rešen problem niske likvidnosti i kreditne sposobnosti preduzeća", rekao je Stamenković.

Uvoz je oživeo u maju, a ta tendencija bi, sudeći po prihodima od carina i PDV-a na uvoz u junu, mogla biti i pojačana, rekao je Stamenković.

Vrednost uvoza u maju je iznosila oko milijardu evra, što je 15 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, tako da se međugodišnja stopa rasta uvoza približava stopi rasta izvoza.

U maju je nastavljen dinamičan rast izvoza. Vrednost izvoza u tom mesecu bila je 616 miliona evra i bila je veća nego u istom mesecu prošle godine 17,8 odsto. Uvoz je bio pokriven izvozom 61,2 odsto u maju, rekao je Stamenković.

Da li će se inflacija do kraja godine ubrzati zavisi pre svega od cena pod kontrolom države, odnosno od toga kako će se kretati svetska cena nafte i da li će biti poskupljenja struje, a zatim i od ovogodišnjeg poljoprivrednog roda koji će uticati na formiranje cene hrane, rekao je Stamenković.

Bajec: Potrebna promena strategije u prodaji zapisa

Ekonomista Jurij Bajec predložio je danas promenu strategije u prodaji državnih zapisa, kako bi se povećala tražnja za tim hartijama od vrednosti. "Poslednje aukcije dugoročnih zapisa pokazale su da te državne hartije od vrednosti nisu dovoljno atraktivne", rekao je Bajec.

Na današnjoj, prvoj aukciji dvogodišnjih zapisa, prodati su zapisi vredni 1,6 milijardi dinara, odnosno 26,4 odsto ponuđenih, s godišnjom kamatnom stopom od 12,5 odsto.

Predlog Bajeca je da se skrati ročnost zapisa koji služe za finansiranje budžetskog deficita, odnosno da se poveća stopa njihovog prinosa. "Sadašnja kamata na zapise očigledno nije privlačna za potencijalne kupce u uslovima neizvesne ekonomske aktivnosti i kretanja deviznog kursa", naveo je Bajec, ekonomski savetnik premijera.

Država, prema njegovim rečima, u uslovima niske inflacije može da
ponudi višu kamatnu stopu na dinarske zapise.