Kako se navodi u vladinom obrazloženju, predloženi zakon usklađen je sa entitetskim Ustavom, čiji član 77 propisuje da parlament RS "može odlučiti da o pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti odluku donese posle prethodnog izjašnjavanja građana na referendumu".

Navodi se da je postojeći zakon o referendumu, donet 1993. godine, anahron, jer onemogućava njegovo sprovođenje u praksi, posebno u delu koji se odnosi na rok za sprovođenje referenduma, budući da od dana donošenja odluke o raspisivanju referenduma do dana njegovog održavanja ne može proći manje od 15 dana, ni više od mesec dana.

Novim zakonom o referendumu se definišu tehnička pitanja održavanja referenduma, ali ne i referendumsko pitanje.

Referendumsko pitanje definisaće se posebnim odlukama Narodne skupštine RS, koja jedina po entitetskom Ustavu može raspisati taj vid izjašnjavanja građana.

Zakonom je regulisano da bi referendum sprovodila posebna komisija, a ne Republička izborna komisija ili opštinske izborne komisije.

Vlada RS tvrdi da je predloženi zakon usklađen s evropskim zakonodavstvom i poziva se na preporuke Saveta Evrope o učešću građana u javnom životu na lokalnom nivou i Kodeks dobrih praksi Venecijanske komisije.

Opozicione stranke u RS najavile su da neće podržati usvajanje ovog zakona, dok su bošnjačke političke partije tražile da parlament uopšte ne razmatra ovaj zakon, ocenjujući da je on antidejtonski i antiustavan.