On je na forumu Kreditiranje malih i srednjih preduzeća koji je organizovala Biznis info grupa kazao da će država za likvidnost dati dve milijarde a da će banke privredi plasirati oko 50 milijardi dinara. Za investicije država će dati 535 milijardi dinara, a banke će plasirati 15 milijardi dinara.

Krediti za investicije mogu biti sa ili bez garancije Fonda za razvoj, rok otplate je od tri do pet godina, rok dospeća je od šest meseci do godinu dana. Za kredite za likvidnost rok otplate je godinu dana i zadržavanje istog broja zaposlenih u preduzeću.

Ćirić je napomenuo da su veliki problem za rad MSP komplikovane procedure, takozvana “giljotina propisa”, jer privreda zbog njih gubi najmanje 180 miliona evra godišnje.

Ćirić je, takođe, najavio da će danas na vladi biti usvojen program kredita za početnike u 2010. godini.

On je istakao da je za start-up kredite u 2010. godini izdvojeno 2,2 milijarde dinara, od čega jedna milijarda dinara iz budžeta i 1,2 milijarde dinara po osnovu naplate rata tih kredita iz prethodnih godina.

Najniži iznos kredita biće 500.000 dinara, a najviši 2,5 miliona dinara. Krediti će biti odobravani po kamatnoj stopi od 2,5 odsto na godišnjem nivou uz period počeka od 12 meseci. Prednost u dodeli imaće preduzetnici do 25 godina starosti.

Direktor Agencije za mala i srednja preduzeća Goran Džafić kazao je da se Srbija zbog ovakvih procedura nalazi na pretposlednjem mestu, iza Liberije, jer je, primera radi, za dobijanje građevinske dozvole potrebno 262 dana.

On je kazao da pored procedura problem je i nedostatak finansija i kvalifikovane radne snage. Džafić je najavio nastavak programa “Prva šansa” kojom je prošle godine zaposleno 15.000 sa biroa, dok će se u srednjim školama odvijati program “omladinskog preduzetništva”, tj. obuke srednjoškolaca koji žele uskoro da osnuju svoje preduzeće.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević rekao je da je veliki problem za razvoj malih i srednjih preduzeća crno tržište koje je zastupljeno sa 40 odsto, ukazujući na postojanje fantomskih firmi, jer se za 23 hiljade firmi ne zna gde su i čime se bave, kao i na postojanje monopola. Knežević je kazao da je ipak najveći problem nedostatak tražnje.

“Investicije će biti jako uslovljene činjenicom da je tražnja na niskom nivou, ne samo zbog krize, već i zbog zamrzavanja plata i penzija”, dodao je Knežević.

Predstavnici Asocijacije su se složili da je ponuda države dobra, ali da su kratki rokovi vraćanja kredita.

Predložili su da se umesto kredita za investicije odobravaju potrošački krediti, da rok otplate za kredite za likvidnost bude duži, da se zakonski reguliše obaveza velikih maloprodajnih lanaca da u određenom roku moraju robu platiti dobavljačima koje nemogućnost naplate dovodi do propasti.

Prošle godine, Vlada je izdvojila 700 miliona evra za sektor MSP. Kroz program subvencionisanih kredita za likvidnost izdvojeno je 500 miliona evra, od čega iz budžeta 150 miliona evra, za 11.000 malih i srednjih preduzeća.

Kroz Apex zajam za MSP Vlada, Narodna banka i Evropska investiciona banka su odobrili 50 miliona evra, dok je još 200 miliona na raspolaganju.

Start-up kreditnom linijom odobreno je 4,1 milijada evra u prošloj godini, osnovano 2.824 preduzeća i zaposleno 8,683 radnika.