Ilić je na konferenciji o osiguranju i penzionom sistemu, koju je ogranizovao dnevni list Danas, objasnio da se radi o predlogu da se za uplate životnog osiguranja na rok od pet godina obezbede poreske olakšice od 25 odsto. Istovremeno bi tako prikupljen novac osiguravajuće kuće ulagale u dugoročne evro-obveznice koje bi emitovala država.

Novac od tih uplata, kako je rekao generalni direktor osiguravajućeg društva Delta Generali Nebojša Divljan, bio bi investiran u kupovinu dugoročnih državnih obveznica namenjenih finansiranju infrastrukturnih projekata u Srbiji.

"Pošto je cilj Vlade deevroizacija, moramo još da razmotrimo kako će biti denominovane te dugoročne obveznice", kazao je Ilić.

On je najavio da će predlog poreskih podsticaja za ulaganja u životna osiguranja sutra biti predstavljen i ministarki finansija Diani Dragutinović, kako bi stručni tim Ministarstva mogao da napravi procenu kakvi bi bili efekti primene tih podsticaja.

Uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja, prema rečima Divljana, nije realno u kraćem roku, zbog čega se olakšicama za ulaganja u životno osiguranje i privatne penzije stvaraju uslovi za obezbeđenje sigurne starosti građanima koji se odluče za takve uplate.

Govoreći o neophodnosti poreske reforme, Ilić je rekao da je trenutno izuzetno nepovoljan odnos broja zaposlenih i penzionere jer jedan zaposleni obezbeđuje mesečnu isplatu za jednog penzionera, što znači da bi penzije bile duplo manje ako bi se isplaćivale samo od doprinosa na zarade.

"Nema uspešne reforme penzijskog sistema bez povećanja zaposlenosti, što je prioritet Vlade Srbije", ukazao je Ilić.

Konačna verzija novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju biće definisana u maju, tokom posete Misije Međunarodnog monetarnog fonda, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radina Todović.

Ona je dodala da s MMF-om nije usaglašeno samo usklađivanje penzija jer je predloženo da se primanja penzionera povećavaju u skladu s rastom zarada u javnom sektoru.

Prema podacima Narodne banke Srbije, koja je zadužena za kontrolu rada osiguravajućih kuća i dobrovoljnih penzijskih fondova, trenutno je osam milijardi dinara uloženo u privatne penzije, koje uplaćuje 9,5 odsto zaposlenih. Prosečne mesečne uplate u penzijske fondove su 3.500 dinara.

Građani Srbije, kako je naveo Divljan, 95 odsto štednje drže u bankama, dva odsto u polisama životnog osiguranja, a jedan odsto u privatnim penzijama, dok je u razvijenim zemljama štednja stanovništva raspoređena tako da je na štednim knjižicama 35 odsto, polisama životnog osiguranja 21 odsto, a u privatnim penzijama 12 odsto.