"Zakonom će biti izmenjene određene procedure, neke će biti pojednostavljene, neke ubrzane, a neke ukinute, da bi postupak za izdavanje dozvola bio brži i efikasniji", naveo je on.

Prema rečima Dulića, uzrok sporog izdavanja građevinskih dozvola, je nesređen katastar i svojinske evidencije zemljišta, loša pokrivenost prostornim i regulacionim planovima.

"Situacija se popravlja i mi očekujemo da će Srbija tokom 2011. zahvaljujući novinama u Zakonu o planiranju i izgradnji imati pokrivenost prostornim planovima gotovo 90 odsto i pokrivenost regulacionim planovima od gotovo 70 odsto", rekao je on.

Prema rečima Dulića, "novim zakonom će se postrožiti kriterijumi što se tiče odgovornosti lokalnih samouprava, kada je u pitanju donošenje ovih planova, ali će i pojednostaviti neke procedure da bi se planovi doneli što je moguće brže".

On je naveo da će se novinama u zakonu regulisati i pitanje konvezije prava korišćenja u pravo svojine građevinskog zemljišta, "što će se upodobiti sa presudom Ustavnog suda i sa primedbama koje smo dobijali od nezavisnih institucija, poput Saveta za borbu protiv korupcije", kako bi se sprečile zlouptrebe ili nepravilnosti kada je u pitanju utvrđivanje cene konverzije.

Kako je dodao Dulić, tokom 2011. katastar će biti digitalizovan i Srbija će prvi put u istoriji imata "unifikovanu svojinsku evidenciju objekata na celoj teritoriji".

"Posledice ekonomske krize su bile ključni razlog zbog čega je kod nas stalo sve ili gotovo sve u građevini. Ne postoji tražnja za stanovima, poslovnim prostorima, kreditna sposobnost kupaca je izuzetno mala", ocenio je on i dodao da su to razlozi "zašto nema građevine u Srbiji, a ne primena Zakona o planiranji i izgradnji".

Dulić je i pored svih teškoća ipak siguran da sledeća građevinska sezona može da bude uspešna.

On je ocenio da u ovoj godini, prema dosada izdatim dozvolama, samo u Beogradu može da se gradi milion kvadratnih metara, kao i još 400.000 kvadrata koji se grade na osnovu dozvola koje je izdalo Ministarstvo i nekoliko 100.000 kvadrata koje su izdale opštine Beograda.

Dulić je podsetio da je za velike investicije u loklanu infrastrukturu u 2010. obezbeđeno 18 milijardi dinara sredstava lokalnim samoupravama, zahvaljujući kojima će se u Srbiji 2011. graditi između 250 i 300 različitih građevinskih projekata - bolnica, škola, sportskih objekata.

Povodom legalizacije srpski ministar prostornog planiranja je istakao da da novog roka za prijavljivanje nelegalnih objekata neće biti i naglasio da država neće dopustiti da legalizacija ovoga puta ne uspe.

On je rekao da novim zakonskim rešenjima možda bude pomeren rok do koga važe popusti za legalizaciju bespravno podignutih objekata, ističući da bi te izmene trebalo i da ubrzaju legalizaciju.

Dulić nije želeo da iznosi detalje, jer se o njima, kako je rekao, još raspravlja.

Legalizacija će možda biti obuhvaćena izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, "a moguće je da će se tokom ove godine doneti novi zakon kao leks specijalis", koji bi pitanje legalizacije trebalo da reši "na drastičan način", kazao je on.

Prema rečima Dulića, "svi nelegani objekti koji su završeni do dana donošenja ovoga zakona i koji su prijavljeni u narednih šest meseci do marta 2010. bili bi tretirani eventaalno nekim novim rešenjima".

"Do 11. marta 2010. za postupak legalizacije po novom zakonu prijavilo se 780.000 građana", a do sada je legalizovano nešto manje od 10 odsto svih objekata, čime Ministarstvo nije zadovoljno, rekao je on.

To, dodao je Dulić, znači da je u "Srbiji je gotovo identičan broj objekata koji su legalni i koji su nelegalni", iako se među prijavama za legalizaciju nalazi "nekoliko 100.000 terasa, ekonomskih objekata u domaćinstvu, što nisu pravi gradevinski objekti već segmenti kuća, nelegalni sprat".