Nespremnost države da od 2001. godine smanji broj zaposlenih u javnom sektoru i kroz kvalitetne programe prevede ih u proizvodnu privredu ostavila je Srbiji, kako je saopšteno, najglomazniji javni sektor u Evropi koji će ukoliko se zahtevi za povećanje zarada usvoje imati za skoro 50 odsto veće prosečne zarade od privrede.

Od jeseni 2008. do danas pokazalo se da je privreda podnela najveći teret ekonomske krize jer je u privredi izbugljeno skoro 160 000 radnih mesta, a u javnom sektoru i državnoj upravi, kroz racionalizaciju koja je bila uslov MMF-a za kredit državi, svega 5.500.

Istovremeno otvoreno je više od 30 državnih agencija u kojima je zaposleno više hiljada ljudi tako da su efekti racionalizacije anulirani.

Danas Srbija ima 128 različitih agencija, a, poređenja radi, u Hrvatskoj koja ima duplo veći godišnji budžet od Srbije, postoji samo 47 državnih agencija.

Za trenutno stanje u kome delovi državnog sektora (prosveta, policija, zdravstvo) traže veće zarade direktno su odgovorni, konstatovali su poslodavci, ministri u Vladi koji su mesecima pothranjivali apetite pojedinih sindikata u javnom sektoru i javnim preduzećima obećanjima o povećanju plata, iako novca nema.

Istovremeno dok je kompanijama iz privatnog sektora uvedeno čak 17 novih taksi, naknada i poreza. u 2010. godini, zbog čega su plate zaposlenih u privatnim kompanijama pale za 8,3 odsto u proseku, a samo 18,3 odsto preduzeća uspeva da zarade zaposlenima isplati na vreme, dotle zaposleni u javnom sektoru koji svoje plate dobijaju bez zakašnjenja traže da njihove zarade budu za 50 odsto veće od proseka plata u privredi.

Privreda Srbije puni 91,4 odsto budžeta Srbije i ne želi više da bude taoc neodgovornim političkim liderima i sindikatima koji ne razumeju da je srazmera u kojoj na jednog radnika u proizvodnji dolazi 5,5 onih u neproizvodnim delatnostima neodrživa i vodi u dalji sunovrat nacionalne ekonomije i pad životnog standarda građana.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da su i privatni poslodavci suočeni sa nerealnim zahtevima.

„Zbog spremnosti pojedinaca u Vladi Srbije da načine nerealne ustupke zaposlenima u javnom sektoru sindikati i od Unije poslodavaca Srbije zahtevaju da se minimalna cena rada podigne sa 95 na 105 dinara iako je ona tokom protekle 2010. godine podignuta sa 87 na 95 dinara, što je odgovaralo godišnjem rastu inflacije", rekao je on navodeći da pritom sindikate "očigledno ne zanima što je prosečno kašnjenje u isplati zarada u Srbiji 50 dana zbog velike nelikvidnosti u kojoj se nalazi svako drugo preduzeće u zemlji".

Prema njegovim rečima umesto da se bore za očuvanje radnih mesta sindikati i vlada su direktno odgovorni za gubitak 160 000 radnih mesta u privredi, jer su u prethodne dve godine kada je promet u 90 odsto privrednih grana značajno opao povećali opterećenja privrede i neralnim zahvatanjima učnili tešku situaciju još težom i neizvesnijom.

"Privatni kapital u Srbiji sve više postaje žrtva neodgovorne politike i ponašanja vlade i sindikata koji gotovo čitavu deceniju troše znatno više nego što čitava zemlja može da zaradi i tako povećavaju spoljni dug i guraju državu u još dublju krizu", zaključio je Atanacković.