"Tačno je da imamo oko milion nezaposlenih, ali njihova obrazovna struktura je loša, tako da se uprkos višku radne snage već danas oseća nedostatak kadrova u određenim profesijama. Višak radnika potiče mahom iz mašinske i metalske industrije, a manjak se oseća u nekim novim granama, kao što su IT i ekologija", rekao je on za novi broj časopisa "Biznis i finansije".

Prema njegovim rečima, obrazovni sistem u Srbiji nije kompatibilan sa potrebama savremenog razvoja i težnjom zemlje da uđe u Evropsku uniju i bude konkurentna na tom tržištu.

"Još već problem su demografski trendovi. Svaka sledeća generacija je sve malobrojnija, što uslovljava sve veću disproporciju između radno sposobnog i penzionisanog stanovništva, a što će naročito biti izraženo za desetak godina", rekao je on.

Nikitović je istakao da Srbija "sada ima 28 starih na 100 radno sposobnih, za desetak godina ćemo, uz solidan priliv radne snage iz ,uvoza' (oko 30.000 godišnje) imati 48 starih na sto mladih. A bez priliva iz inostranstva imali bismo odnos 60 prema 100".

Većina zemalja zapadne Evrope već decenijama uvozi radnu snagu i time, iako to nije bila osnovna namera, podiže fertilitet, naveo je on i dodao da su na takve poteze odnedavno prinuđene i zemlje južne Evrope, pa je tako Italija, od tradicionalno emigrantske, postala imigrantska zemlja.

Nikitović smatra da je teško recći koje će profesije bii deficitarne u Srbiji, jer će to zavisiti od državne politike.

"Ako se okrenemo Evropi, što je očigledna tendencija, moraćemo ići ka uslugama, ili ka nekim komplementarnim granama, ka onome što nedostaje EU. Nama je u svakom slučaju najisplativije da 'uvezena' radna snaga bude što obrazovanija i što upotrebljivija. Mislim da ćemo biti neka vrsta polupropusne membrane za EU, kao što su sada Poljska i Mađarska", kazao je on.

Nikitović je za časopis "Biznis i finansije" kazao da će "naš ulazak u EU morati da otvori vrata, hteli mi to ili ne, za priliv radne snage sa strane".