U depeši pod oznakom “poverljivo”, poslatoj 19. decembra 2006, navodi se da je holandski ministar odbrane Henk Kamp predstavio specijalno znamenje za vojnike koji su bili u batljonu pod okriljem UNPROFOR-a u BiH 1995, što je izazvalo oštru reakciju medija. Iako je znamenje imalo za cilj da oda počast holandskim vojnicima koji su služili u teškim okolnostima, ono nije dobro primljeno u holandskom društvu, koje i dalje ima problema zbog neuspeha u sprečavanju masakra.

U depeši objavljenoj 2. februara navodi se da se kukavice iz holandskog bataljona u Holandiji okrivljuju što ništa nisu uradile da spreče masakr, dok su vojnici tvrdili da odbrana Srebrenice nije bila moguća zbog neodgovarajućeg mandata i oružja i nedostatka podrške UN.

Vojnici su se vratili kući uz kritike da su nekompetentni, a mnogi su tražili lečenje od traume. Masakr je doveo do pada holandske vlade 2002. posle izveštaja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju, u kojem su vojnici oslobođeni većeg dela krivice, budući da su bili brojno nadvladani i slabo naoružani, ali je krivica delom pripisana vladi koja ih je poslala.

Posledica je, navodi se u depeši koju je potpisao zamenik šefa misije u Ambasadi Čat Blejkmen, da holandska vlada mora da ispuni odabrane kritirijume pre nego što parlament pristane da pošalje trupe u inostranstvo. Najznačajniji zahtev je u vezi s većim ovlašćenjima kako bi se izbeglo neispunjavanje zadatka, što se, veruju Holanđani, dogodilo u Srebenici. Zbog toga je i nekoliko puta bilo zaustavljeno slanje holandskih vojnika u Avganistan.

Zbog znamenja holandskom bataljonu iz Srebrnice organizovani su protesti u Sarajevu i Hagu, a taj potez su kritikovale Majke Srebrenice, kao i mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Holadiji.

U drugoj depeši, poslatoj 2000. iz ambasade SAD, a koju je Vikiliks objavio 2. februara, navodi se da većina Holanđana veruje da treba raditi na vladavini prava u svetu, ako je nužno i vojnim operacijama, ali da niko želi da bude ponovo izložen riziku neuspeha poput Srebrnice.