Prosečna cena struje, bez poreza, za sve kupce je sada pet dinara ili 4,8 evrocenti po kilovat satu, a za domaćinstva 4,9 dinara, odnosno 4,65 evrocenti po kilovat satu.

Analiza cene struje, naveli su u AERS-u, urađenja je pošto su Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektromreža Srbije (EMS) podnele predloge za promenu cena struje i korišćenja prenosne i ditributivne mreže.

"Agencija je završila analizu i dala mišljenje po kome cene za domaćinstva i ostalu široku potrošnju mogu biti povećane maksimalno za 13,5 odsto, a za ostale kategorije potrošnje nešto više. Ta cena sadrži i određeni profit", kazali su u AERS-u.

Pošto su EPS i EMS državna preduzeća, istakli su Agenciji, o visini profita može dodatno da odluči vlada u skladu s politikom razvoja, opštom politikom cena i makroekonomskom politikom, što znači da, srazmerno tome, i poskupljenje struje može biti niže.

Navodi se i da su EPS i EMS, u odnosu na prvobitni zahtev, umanjili i izmenili troškove koje je Agencija ocenila kao neprihvatljive, tako da ne sadrže sponzorstva ni ostala davanja koja nisu u funkciji obavljanja osnovne delatnosti.

AERS je dodao i da su prihvaćeni gubici u distributivnoj mreži u predloženim cenama za oko 10 odsto niži od ostvarenih u 2009. godini, a planirani stepen naplate je najmanje 98 odsto.

Agencija je ponovo pozvala elektroprivredna preduzeća da u što kraćem roku dostave Vladi Srbije na saglasnost višegodišnje planove rada i razvoja koji će sadržati i dalju racionalizaciju troškova i plan smanjenja gubitaka u distributivnoj mreži.

"Tim bi se prekinula praksa određivanja cena na kratkotočnim osnovama, čime se ugrožava realizacija investicija i sigurnost snabdevanja električnim energijom u narednim godinama", naveli su u AERS-u.

Višegodisnsnji planovi rada i razvoja, kažu u toj agenciji, uslov su i za uspešno pozicioniranje Elektroprivrede Srbije na regionalnom tržištu.

Agencija je istakala i da je neophodno da se što brže uspostavi efikasan mehanizam direktne zaštite socijalno ugroženih građana, usmeren na one koji zaista ne mogu da plaćaju realne troškove energije.

To bi omogućilo, naveo je AERS, da se cene energije uspostave na nivou koji obezbeđuje dugoročno održivi razvoj energetskog sektora, posebno kada se imaju u vidu povećani troškovi zaštite životne sredine i investiranja u nove kapacitete.

Agencija za energetiku je navela da je trenutna cena struje na srpskom tržištu niža nego u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi, ali da se poređenje sa cenama u drugim državama uzima u obzir kao indikacija, a ne kao element koji određuje opravdanost troškova i cena struje u Srbiji.

Prema podacima AERS-a, cena struje za domaćinstva, bez poreza, u Makedoniji je 5,23 evrocenta po kilovat satu, u Bosni i Hercegovini 6,16 evrocenti, u Albaniji 6,24, Bugarskoj 6,75 evrocenti, Crnoj Gori 8,52 evrocenta, Rumuniji 8,56, Hrvatskoj 9,34 evrocenta, Grčkoj 9,42 evrocenta, a u Sloveniji 10,57 evrocenti po kilovat satu.

Domaćinstva u Češkoj struju plaćaju 11,08 evrocenti po kilovat satu, u Mađarskoj 13,2 evrocenta, a najskuplju struju, od 15,89 evrocenti po kilovat satu, plaćaju domaćinstva u Irskoj.

Struja u Srbiji poslednji put poskupela je 1. marta 2010. godine i to za domaćinstva u proseku 11 odsto, a za privredu oko devet odsto.

Prethodno poskupljenje bilo je 1. avgusta 2008. godine, kada je cena struje porasla za 8,9 odsto u proseku. Inflacija u Srbiji u 2010. godini bila je 10,3 odsto, mereno metodologijom Evropske unije.