I dok advokati sa kojima smo razgovarali u neverici tvrde da signal na mobilnom telefonu ne može da spada u fonogram, u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine kažu da pod tarifnik spada „bilo koji uređaj koji reprodukuje muziku“.

- Niko ne spori da reprodukcija muzičkih dela treba da bude zaštićena i da autoru bude plaćeno što neko sluša njegovo delo. Ipak, način na koji organizacije tarifiraju reprodukovanje muzike je veoma neprecizan. Propisivanje gotovo svake moguće situacije u kojoj neko može da se nađe da pusti muziku doveo je do apsurda, kao što je ovaj slučaj. Signal na mobilnom telefonu, koji nas obaveštava da nas neko zove nikako se ne može smatrati reprodukcijom fonograma. To znači da bi svaka četiri takta, koja predstavljaju zvono na mobilnom telefonu, mogla da podležu ovom tarifniku. Dokle bi nas to dovelo? - pita se advokat Srđan Stojković.

Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, kaže za „Blic“ da reprodukcija muzike sa bilo kog uređaja može da se podvede pod tarifnik, ali nije želeo da komentariše konkretan slučaj.

- Svako ko misli da je na bilo koji način oštećen, može za mišljenje da se obrati Zavodu - navodi Marić.

OFPS naknadu za korišćenje fonograma naplaćuje svakom pravnom i fizičkom licu koje, obavljajući svoju delatnost, javno koristi repertoar OFPS-a. Ovo ne bi trebalo da se odnosi na „obične“ građane, već samo na one koji muziku koriste tokom obavljanja delatnosti. Godišnja naknada je određena tarifom koju propisuje OFPS, pozivajući se na Zakon o autorskom i srodnim pravima. Nezvanično se ovaj slučaj komentariše kao način da se, ipak, nešto naplati i od onih koji su iz svojih lokala izneli sve muzičke uređaje kako bi se oslobodili suvišnih troškova.