Jedino trgovci priznaju da već mesec dana ne mogu da dobiju dovoljne količine od dobavljača, ali ne znaju razlog za to. „Osim šećera, u trgovinama se trenutno ne mogu pronaći ni sve vrste brašna, ali tu znamo da je kvalitet zrna u prošlogodišnjem rodu bio lošiji, pa mlinovi nemaju dovoljno sirovine za proizvodnju kvalitetnijih vrsta, poput tipa 400. Za nestašice šećera, međutim, nemamo obrazloženje“, kažu za Danas u Delta maksiju. I Milena Radulović, direktor marketinga u Jabuci, potvrđuje da su isporuke proređene.

- Prošle nedelje dobili smo oko šest tona, to je odmah otišlo u mrežu i već je rasprodato. Nemamo informacija da će doći do poskupljenja šećera, ali proizvođači nas o tome i ne obaveštavaju, samo nam dostave nove cenovnike. Možemo samo da nagađamo šta je uzrok, a između ostalog se pominje i da je pre mesec i po dana šećeranama odobren izvoz i da su veće količine nego inače plasirane na strano tržište. Spekuliše se i da proizvođači repe nisu mogli sa Ministarstvom poljoprivrede da sklope dogovor oko otkupne cene, pa je nedostatak sirovina, uz povećan izvoz, razlog trenutne nestašice. Ipak, simptomatično je to što su svi proizvođači smanjili isporuke, pa i ja, ako se stavim u ulogu potrošača, pretpostavljam da je reč o dogovorenom nastupu - kaže Radulovićeva za Danas.

Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, potvrđuje da su fabrike plasirale deo proizvodnje u izvoz, čak oko 180.000 tona, ali tvrdi i da je preostala količina više nego dovoljna za potrebe srpskog tržišta, pa ne vidi razloga da te namirnice nema u trgovini.

- Šećera ima dovoljno, iako tri velike inostrane kompanije, nemačka, italijanska i grčka, koje drže tržište u Srbiji, imaju i dodatne aranžmane sa svojim partnerima. Pretpostavljam da jedan od razloga za veštačku nestašicu može biti cenovni nemir na svetskom tržištu, gde se tona prošle nedelje prodavala za 740 a ove za 800 dolara. Ali, razlog može biti i „ispipavanje pulsa“ ili očekivanje nove cene od 100 dinara za kilogram. Činjenica je i da to ne bi bio preveliki udar na kućne budžete jer prosečno tročlano domaćinstvo ne troši više od tri kilograma mesečno - kaže Prostran za Danas i dodaje da bi u takvoj situaciji država trebalo da reaguje i da u trgovine pusti dodatne količine iz Robnih rezervi.