NBS podržava inicijative koje vode redefinisanju planova otplate kredita, kao i eventualne izmene drugih uslova kreditiranja, ako su rezultat dogovora i pune saglasnosti obe ugovorne strane u kreditnom odnosu, rečeno je u NBS-u.

Kako se dodaje, NBS smatra da ovakve inicijative po pravilu vode redovnijem i sigurnijem izmirivanju obaveza dužnika, čime se poboljšava njihov finansijski položaj i povećava stabilnost finansijskog sistema uz obezbeđenje očuvanja pune zaštite interesa deponenata.

Sosiete ženeral banka (Sosiete generale) u Srbiji saopštila je danas da je spremna da učestvuje u programu reprogramiranja dugova, dok su u najvećim bankama saopštili da će se o najavi premijera izjasniti narednih dana.

Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Miroslav Rebić je rekao da očekuju da Vlada precizira detalje programa u vezi sa eventualnim odobravanjem grejs perioda zaduženim građanima.

"S naše strane postoji spremnost da se uključimo i u ovaj program Vlade Srbije, a broj kredita koji će biti reprogramirani na ovaj način zavisiće od detalja programa i interesovanja klijenata", rekao je on.

U Komercijalnoj banci je rečeno da će se izjasniti tek kada bude doneta odluka o reprogramu dugova, dok su u Rajfajzen banci, Hipo alpe adria, Unikredit banci i Banci Inteza saopštili da će se o najavi premijera izjasniti narednih dana. 

Premijer Mirko Cvetković izjavio je sinoć da će u narednih desetak dana biti koncipirana nova mera kojom će se omogućiti građanima da imaju rasterećeniji kućni budžet, jer će u dogovoru sa bankama moći da izvrše reprogramiranje svojih dugova. 

Ta mera, precizirao je premijer Cvetković, odnosiće se na kreditna zaduženja duža od godinu dana, a biće olakšano servisiranje tog duga uvođenjem grejs perioda, odnosno vremenskog pomaka u otplati kredita.

Premijer je naveo da 900.000 ljudi u Srbiji trenutno ima dugoročna kreditna zaduženja, bilo da je reč o stambenim ili potrošačkim kreditima kao što je, recimo, kupovina automobila.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupni krediti na kraju januara su iznosili 1.736 milijarde dinara. Preduzeća su u januaru bila zadužena u iznosu od 1.172 milijardi dinara, preduzetnici su bankama u januaru ove godine bili dužni 50,5 milijardi dinara a građani 513,2 milijardi dinara.

U januaru je više od 60 dana kasnila otplata 3,3 odsto kredita gređanima, dok su preduzeća sa zakašnjenjem većim od 15 dana izmirivala 13,7 odsto kredita. Preduzetnici su neuredno otplaćivali rate za 12 odsto pozajmica.

Na kraju januara ukupno je bilo u docnji 10,6 odsto kredita, pokazuju podaci Udruženja banaka.

Najava premijera nije loše rešenje

Ekonomista Goran Nikolić ocenio je danas da najava premijera Mirka Cvetkovića da će građani ubuduće u dogovoru sa bankama moći da izvrše reprogramiranje svojih dugova nije sporna i nije mešanje države u rad banaka.

"To za banku znači da bi umesto da ide odmah na aktiviranje hipoteke, omogućila klijentu da se oporavi i da za godinu ili godinu i po počne da isplaćuje rate koje će sadržati i kamatu na preostali iznos duga za vreme grejs perioda, tako da će rate biti veće", kazao je Nikolić.

On je dodao da banke ne mogu biti na gubitku.

"Banke će biti obavezne da daju šansu nekom klijentu koju ne bi morale da daju i išle bi odmah na aktiviranje hipoteke", rekao je Nikolić.

On je dodao da država ovim dobija političke poene, ali i da vrši svoju socijalnu funkciju.

"Dužnik dobija šansu da mu se poboljša ekonomsko stanje u narednih godinu i po dve, ali će platiti više kasnije", precizirao je Nikolić.