Vukčević je na konferenciji za novinare rekao da postoji dovoljan stepen osnovane sumnje da je Divjak učestvovao u zločinu u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine u Sarajevu, kada je ubijeno 18 a ranjena 21 osoba.

"Bez obzira na odluku Austrije, bez obzira na političke izjave koje stižu, ja postupam samo po zakonu. Ako je takvo moje postupanje, ponavljam isključivo po zakonu, problem - neka me smene", rekao je Vukčević.

Na pitanje da li pritisci dolaze iz vlasti, Vukčević je odgovorio odrečno, ali je naveo da kada je reč o kritikama i pritiscima misli na nevladine organizacije i "analitičare" po predmetima ratnih zlocicna koji se pojavljuju u medijima.

"Ako sam ja svojim zakonitim postupanjem prepreka na putu evropskih integracija - pristajem da me smene. Ali ne pristajem da pravim selekciju žrtava na osnovu toga čije političke elite 90-ih bile više a čije manje krive za užase koji su se dogodili", kazao je Vukčević.

On je rekao da ni posle 19 godina nema materijalne ili pravosudne istine o zločinu nad vojnicima u Dobrovoljačkoj ulici i da je spreman na svaku saradnju u cilju rešavanja problema paralelnih istraga, ali ne po cenu brisanja ubijenih sa spiska žrtava.

"Da li je Divjak kriv o tome može da odluči samo sud ili u Srbiji ili u BiH", rekao je Vukčević.

Haški tužilac 2003. ocenio dokaze protiv Divjaka kao nedovoljne

Tužilaštvo Haškog tribunala je 2003. godine razmotrilo dokaze koje mu je protiv generala Armije BiH Jovana Divjaka poslao tužilac iz Republike Srpske i zaključilo da su oni nedovoljni za pokretanje postupka protiv Divjaka pred lokalnim sudom.

To je danas u Hagu izjavio predstavnik glavnog tužioca Tribunala Frederik Svinen.

"Tužilaštvo je taj zaključak u to vreme donelo na osnovu dosijea o Dobrovoljačkoj ulici koji je u januaru 2002. dobilo iz RS, a kojim je Jovan Divjak bio obuhvaćen kao osumnjičeni ... Naša procena je, dakle, bila zasnovana na informacijama koje smo tada dobili ... Danas nije na nama da odlučujemo da li dokaza ima ili ne", rekao je Svinen tokom redovnog susreta s novinarima.

Svinen je precizirao da je haško tužilaštvo u julu 2003. poslalo tužiocu RS procenu da nema dovoljno dokaza za otvaranje postupka protiv Divjaka.

On je objasnio da su - po tada važećoj proceduri, usvojenoj posle Dejtonskog sporazuma - tužioci iz BiH morali da sve predmete o ratnim zločinima šalju na procenu u tužilaštvo Haškog tribunala, pre nego što bi pokrenuli postupak protiv osumnjičenih.

Ukoliko bi haško tužilaštvo ocenilo da protiv osumnjičenih nema dovoljno dokaza, postupak pred lokalnim sudovima u BiH nije mogao biti pokrenut.

Ta procedura, poznatija kao "pravila puta" (rules of the road), prestala je da važi u oktobru 2004.

Penzionisani general ABiH Jovan Divjak uhapšen je 4. marta na aerodromu u Beču po nalogu koji je Srbija uputila Interpolu.

Divjak je osumnjičen za organizovanje napada snaga vlasti u Sarajevu na konvoj JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 2. maja 1992, u kojem je ubijeno više od 40 vojnika.

Sud u Beču pustio je juče Divjaka iz pritvora, uz kauciju, do donošenja odluke.