Prosečna neto zarada u Srbiji, isplaćena u februaru, iznosila je 35.538 dinara, odnosno oko 340 evra, dok je prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj, prosečna neto plata po zaposlenom isplaćena u januaru ove godine iznosila 5.342 kune, odnosno oko 730 evra.

U Sloveniji ta prosečna zarada kreće se oko 1.000 evra, dok je kod naših suseda Crnogoraca ona oko 515 evra.

Najveće zarade u Crnoj Gori, u decembru, bez poreza i doprinosa, imali su radnici u finansijskom posredovanju - 955 evra, dok su najmanje plate imali zaposleni u ribarstvu - 259 evra.

Najmanju prosečnu platu u regionu dobijali su Makedonci - oko 220 evra.

Zaposleni u Bosni i Hercegovini prosečno su zarađivali u decembru 250 evra, dok je kod Albanaca ta prosečna zarada bila nešto veća i kretala se oko 300 evra.

Nesporno je da na visinu zarade, utiče sveokupna poslovna klima u zemlji, sprovođenje makroekonomskih mera, priliv stranih investicija ali i poreska politika.

Tako je u Hrvatskoj, u poređenju sa januarom prethodne godine, prosečna neto plata nastavila da beleži rast pod uticajem ukidanja najpre niže, a potom i više stope takozvanog "kriznog poreza", kao i promene poreskih stopa.

Februarska plata u Srbiji u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru, realno je povećana za tri odsto, ali generalno zarada nije zabeležila nešto veća pomeranja proteklih meseci.

U decembru prošle godine prosečna zarada u našoj zemlji iznosila je 39.580 dinara, ali se ipak taj mesec ne može uzeti kao "reper" jer se, po pravilu, poslednjeg meseca u godini isplaćuju i dodatna primanja u vidu regresa ili trinaeste plate.

Zanimljivo je da je decembarski radni sat, ako se računa da se radilo 168 časova mesečno, u Srbiji vredeo 168 dinara, pa je tako prosečan zaposleni u Srbiji dnevno u decembru zarađivao 1.344 dinara ili 16,8 evra.

Pojedini ekonomisti smatraju da poređenje zarada u zemljama regiona nije poželjno jer se cene proizvoda i usluga, kupovna moć, ali i i mnogi drugi faktori kao što su (ne)postojanje monopola u trgovinskom sektoru, značajno razlikuju.

Jedno je, ipak, sigurno, a to je da se, poredeći prosečnu zaradu i odnos domaćih cena i proseka EU, Srbija po standardu građana nalazi na začelju evropskih zemalja.

Podaci pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane, dok je taj procenat u EU ispod 30 odsto.