“Tako bi minimalna zarada u nedovoljnoj razvijenoj privredi kao što je srpska bila podignuta na 60 odsto prosečne zarade u privredi”, obrazloženo je u saopštenju Unije poslodavaca. Unija smatra da bi se povećanje moglo prihvatiti samo ako bi se i država kroz podizanje neoporezivog dela zarade odrekla svog dela prihoda u budžetu i tako kompenzovala taj trošak preduzećima.

Povećanje minimalne zarade odgovara državi jer će ona imati osam odsto veće prihode od poreza na zarade od planiranih i u trenutku dok se preduzeća bore da opstanu i ostanu likvidna i sačuvaju radna mesta neodgovorno je da sindikati traži nerealna povećanja, a država profitira na podizanju minimalne zarade, navodi Unija.

Konačan odgovor na taj predlog daće Izvršni odbor Unije na sednici u ponedeljak, 18. aprila, izjavio predsednik Unije Nebojša Atanacković.

AMSP neće primeniti dogovor o minimalnoj ceni rada

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević izjavio je danas da to udruženje neće primeniti dogovor o minimalnoj ceni rada jer ekonomska situacija i stanje privrede to ne dozvoljavaju. "Dogovor predstavnika Vlade Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije o povećanju minimalne cene rada sa 95 na 102 dinara po satu je spisak lepih želja koje niko ne može da ispuni", rekao je Knežević.

On je taj sporazum ocenio kao nekredibilni dogovor i predizborni potez, navodeći da se tako plate podižu administrativno, a ne na osnovu realnih mogućnosti. "Vlada godinama povećanjem minimalne cene rada uvećava prihode u budžetu za iznos inflacije", rekao je Knežević i dodao da se kroz to povećava i obračunski koeficijent, odnosno ukupne zarade u javnom sektoru. Prema njegovim rečima, upravo takvi dogovori doprinose da jaz između privrede i javnog sektora bude veći.