Istovremeno, odlukom predsednika Tribunala Patrika Robinsona, postupak protiv Mladića dodeljen je pretresnom veću u kojem će pored holandskog sudije Orija, kao predsedavajućeg, biti još sudije Kristof Flige iz Nemačke i Bakone Moloto iz Južne Afrike.

Optužnica protiv Mladića, koja je odmah stupila na snagu, ista je kao optužnica po kojoj se pred Tribunalom sudi bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću.

O krivici po tačkama optužnice, Mladić će se izjasniti u prvom pojavljivanju pred sudijom, u roku od 48 sati pošto ga vlasti Srbije budu prebacile u Hag.

Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.

U dve tačke, Mladić je optužen za genocid, u ostalih devet na teret mu stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora artiljerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još osam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.

Po izmenjenoj optužnici, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanje bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove.

Kako se navodi u optužnici, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama... Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u činjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine".

Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali je on bio begunac do juče, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.