Zaključeno je da su države Zapadnog Balkana "ostvarile određen napredak" u primeni vizne liberalizacije s EU, iako "i dalje dosta azilanata dolazi iz Srbije i BJR Makedonije".

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je naglasila da su "neke članice EU izrazile zbog toga zabrinutost".

"Dogovorili smo se da se vrlo uskoro ponovo pozabavimo tim pitanjem", dodala je ona.

Malmstrem je navela da su ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU temeljito raspravljali o polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o pojačanom nadzoru sprovođenja režima putovanja državljana zapadnobalkanskih zemalja u "šengenski prostor" Unije bez viza.

Prema njenim rečima, najviše "lažnih azilanata" dolazi iz Makedonije i Srbije, uglavnom Roma koji žive u veoma teškim uslovima.

Komesarka je dodala da je Komisija ministrima dala na uvid i pripremljeni mehanizam za hitno stavljanje van snage, na šest do devet meseci, slobodnog viznog režima, u vanrednim slučajevima kad bi priliv "lažnih azilanata" i ilegalnih imigranata sa Zapadnog Balkana u "šengenski prostor" porastao za šets meseci više od 50 odsto.

U polugodišnjem izveštaju EK o slobodnom viznom režimu EU za Zapadni Balkan dodaje se da je "važno što većina putnika iz tih zemalja dolazi u dobroj veri", dok samo mali broj lica, i to u preko 80 slučajeva Roma i etničkih Albanaca, zloupotrebljava tu povlasticu i neosnovano traži azil.

"Lažni azilanti" mahom dolaze u Nemačku, Švedsku, Belgiju i u poslednje vreme u Luksemburg.

Najviše ih stiže s juga Srbije i Makedonije, ali njihov broj je u prvim mesecima ove godine uglavnom bio isti, iako i dalje visok, navodi se u dokumentu.

Takođe se naglašava da zemlje Zapadnog Balkana moraju osnažiti reforme "da bi se očuvala i učvrstila dostignuća u dijalogu (s EU) o viznoj liberalizaciji" što je bitno za ceo proces stabilizacije i pridruživanja regiona Uniji.

Evropska komisija ističe da je glavni cilj ukidanja viza EU za zapadnobalkanske države "ostvaren, a to je da se olakšaju veze među ljudima, pospeše mogućnosti poslovanja i kulturna razmena, kao i da se ljudima tog regiona pruži mogućnost da bolje upoznaju Evropsku uniju".

Takođe se stavlja do znanja da je "sasvim pozitivna i sveukupna ocena primene sporazuma o readmisiji (zemalja tog regiona) s EU", a da su zemlje članice Unije ukazale na samo poneke razloge zabrinutosti u primeni tih sporazuma o obavezi vraćanja u države porekla onih lica koja zloupotrebe bezvizni režim ili ilegalno borave na teritoriji Unije.

Vlasti zemalja Zapadnog Balkana su učinile bitne napore da se očuva ubedljivost procesa vizne liberalizacije, ukazuje Evropska komisija.

Predočava da su "tekući problemi velikog broja neosnovanih zahteva za dobijanje azila u pojedinim članicama EU vezani u ogromnoj razmeri za manjine i uslove u kojima one žive u zemljama odakle su, budući da su velika većina tih lica Romi koji su krajnje siromasni i nemaju nikakvih izgleda u nekoj bližoj budućnosti".

"Glavni razlog što oni odlaze iz svojih zemalja jeste ekonomski, i to utemeljen na pogrešnoj zamisli da će steći finansijske povlastice kad zatraže azil u članicama EU", navodi se u dokumentu.

"Zemlje (zapadnobalkanskog) područja su, sve govori, predane nalaženju rešenja za sadašnje probleme i očuvanje slobodnog putovanja bez viza je od ključne važnosti", navodi se.

Izvršno telo EU naglašava da će se saradnjom institucija, vlada EU i vlasti zemalja regiona i dodatnom informativnom kampanjom predočiti da "lažni azilanti" neće ubuduće moći da računaju na materijalnu dobit.

"U slučajevima ponovljenih i posebno ozbiljnih kršenja pravila ulaska u EU", članice Unije mogu za takva lica uvesti i zabranu putovanja u "šengenski prostor".