U saopštenju koje su Samostalni sindikat i poslovodstvo Trajal korporacije uputili gradonačelniku Kruševca Draganu Jovanoviću nakon današnjeg bezuspešnog pokušaja da se još jednom sastanu sa njim, navedeno je da će radnici Trajala sutra vozilima fabrike blokirati zaobilaznicu kod mosta na Rasini.

Radnici će, kako je najavljeno, od ponedeljka blokirati autoput Beograd-Niš ako im se do tada ne obrati niko od nadležnih.

Predstavnici sindikata i poslovodstva Trajala danas su više od jedan sat u zgradi Gradske uprave Kruševac čekali da ih primi gradonačelnik ili neko iz rukovodstva Grada, tražeći pomoć za opstanak fabrike, odnosno podršku usvajanju plana reorganizacije o kome će sutra odlučivati Privredni sud u Kraljevu.

Kako im se niko iz gradske vlade nije obratio, predstavnici Trajala su u saopštenju zatražili sazivanje sednice gradske Skupštine na kojoj bi se razmatrala situacija u Trajal korporaciji koja zapošljava 2.200 radnika.

Ta kompanije se, zbog dugogodišnje blokade računa, našla na listi "kandidata za stečaj" iz koga je poslovodstvo izlaz potražilo nudeći plan reorganizacije i preprogram dugova.

U Trajalu tvrde da je fabrika koja je godinama tavorila, od pre godinu i po dana obnovila proizvodnju i vratila tržište, te da bi kroz ponuđeni reprogram u narednih pet godina izmirila sve obaveze, ali da je odlaganje države da da saglasnost na predložene mere i omogući deblokadu računa, blokiranog za oko 170 miliona dinara, ponovo zaustavilo pogone kruševačkih gumara.

Prema navodima poslovdostva Trajala koji je na tenderu kupila bugarska kompanija Brikel EAD, usmena saglasnost Vlade na ponuđeni reprogram povučena je kada se doznalo da je američka kompanija Kuper zainteresovana za kupovinu dve Trajalove fabrike, iako javna potvrda namera američkog partnera ni do danas nije stigla.

Gradonačelnik Kruševca i pojedini državni zvaničnici na više prethodnih sastanaka sa zaposlenima izneli su uveravanja da fabrika neće otići u stečaj, "bez obzira ko bude njen vlasnik".

Pismo upućeno gradonačelniku prosleđeno je i na desetak adresa, među kojima su i predsednik Boris Tadić, ministarstva ekonomije, policije i rada i socijalne politike, Agencija za privatizaciju, većinski vlasnik i sindikalna centrala u Beogradu.