"Paradoksalno zvuči da se sticanjem statusa kandidata u nekim državama pokazalo da dolazi do manjeg trošenja sredstava zato što strukture nisu spremne", kazao je koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić.

Kako je objasnio, nakon sticanja statusa kandidata vlasti Srbije treba u potpunosti da preuzmu nadležnost za pomoć EU, dok deo posla poput raspisivanja tendera sada obavlja Delegacija EU.

To iziskuje osnivanje novih institucija, uspostavljanje jasnih procedura za korišćenje novca, osposobljavanje kadrova, a možda i zapošljavanje novih ljudi, kazao je Mirić i naveo da će u nadležnosti Vlade Srbije biti i raspisivanje tendera, kontrola trošenja i zaključivanje ugovora.

Srbija je potrebne institucije, kako je rekao, osnovala, ali one za sada postoje samo "na papiru" - potrebno je popuniti ih kadrovima i obučiti ih, a predviđeni rok za uspostavljanje tog takozvanog decentralizovanog sistema je kraj 2012. godine.

Pozitivna strana je, kako je ukazao, to što će Srbija iz novih komponenti pomoći koje će joj se otvoriti - za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj - moći da finansira projekte koje do sada nije mogla.

Kao primere je naveo pružanje podrške poljoprivrednicima, malim i srednjim preduzećima i izgradnju infrastrukture, za šta se Srbija uveliko priprema od 2009.

Među projektima koji su u pripremi iz pretpristupnih fondova za regionalni razvoj Mirić je naveo regionalnu deponiju Kalenić za 11 opština u regionu Valjeva i okoline, sistem za prečisćavanje otpadnih voda u Loznici, regionalnu deponiju u Zaječaru, kao i železničku prugu Stara Pazova-Novi Sad i intermodalni transportni centar u Batajnici.

Neki infrastrukturni projekti i do sada su mogli da se finansiraju uz podršku EU, poput Žeželjevog mosta u Novom Sadu.

Postoje, međutim, i projekti koji su Srbiji potrebni a do sada nikako nisu mogli da dobiju podršku EU. Kako je naveo Mirić, reč je o direktnoj podršci poljoprivrednicima i aktivnim merama zapošljavanja.

Srbija priprema i projekte iz oblasti obrazovanja, poput grant šema za lokalne samouprave za projekte za socijalnu inkluziju, kao i projekte za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i sprečavanje ranog napuštanja škole.

Na pitanje o iznosima, Mirić je kazao da će se novac koji je namenjen Srbiji, i koji se sada koristi za 1. komponentu, podeliti između nje i nove tri komponente fondova.

"Iznos je lako utvrditi - imamo 200 miliona evra godišnje i još dve godine do kraja finansijske perspektive (odnosno dugoročnog budžeta EU), što znači još oko 400 miliona evra na raspolaganju. Okvirno se može reći da će oko 150 miliona evra ići kroz komponentu 1, a preostali iznos - oko 250 miliona evra će ići na komponente 3,4 i 5", kazao je Mirić.

Dodao je da će Evropska komisija do kraja oktobra izneti konačnu raspodelu sredstava.

Dobra strana je i to što se primenom tog sistema Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova EU, kojima će dobiti pristup kada uđe u EU, a koji su znatno veći od pretpristupnih fondova koje sada može da koristi, naveo je Mirić.

Priprema za njihovo korišćenje je bitna da bi Srbija izbegla loša iskustva "nekih istočnih suseda koji su sticanjem statusa države članice bili u mogućnosti da koriste milijarde, a ta mogućnost je ostala na nivou teorije", kazao je on.

"Teško je utvrditi da li kandidat ima više od potencijalnog kandidata, zato što su države različite veličine. Ako bismo gledali po stanovniku, Crna Gora ima najviše sredstava, a nije bila kandidat do skora", kazao je Mirić i dodao da ne postoji "formula" po kojoj se raspodeljuju sredstva za države u regionu.

Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević kazao je da je iskorišćenost fondova u Srbiji za sada dosta dobra u poređenju sa zemljama regiona, pogotovo kada je reč o ugovaranju projekata.

"Prema podacima Evropske komisije zaključno sa 31. decembrom 2009. procenat ugovorenih projekata za 2007-2009. je 48 odsto što je najbolji prosek u regionu", kazao je Knežević. "Međutim, kada se pogledaju isplaćena sredstva na trećem smo mestu, isplaćeno je oko 17 odsto od ugovorenih projekata", kazao je on.

Knežević je ukazao da će Srbija dobijanjem statusa kandidata dobiti mogućnost i da učestvuje u nekim programima EU kojima do sada nije imala pristup.

"Specifičnost tih programa je da zemlja koja želi da učestvuje mora da uplati sopstveni finansijski doprinos i od uspešnosti organizacija odnosno aplikanata koji mogu da učestvuju na tim konkursima zavisi koliko ćete tog novca uspeti da vratite u zemlju", ukazao je Knežević za EurAktiv Srbija.