Za ratifikovanje sporazuma koji su 8. aprila u Pragu potpisali predsednici Dmitrij Medvedev i Barak Obama, glasalo je 349 poslanika, protiv je bilo 57, a uzdržanih dva.

Sporazum, koji je u decembru ratifikovao američki Senat, predviđa maksimum od 1.550 bojevih glava za svaku zemlju, odnosno smanjenje od 30 odsto nuklearnog arsenala u odnosu na stanje iz 2002. godine.

Njime će biti smanjen za polovinu i broj interkontinentalnih projektila i strateških bombardera na obe strane - na po 700.

Novi START ponovo uspostavlja sistem u kojem svaka strana sprovodi inspekcije nuklearnog arsenala druge strane, što je bilo predviđeno starim START-om, kome je važnost istekla krajem 2009.

Ministar odbrane Anatolij Serđukov poslanicima je kazao da Rusija danas raspolaže manjim brojem nuklearnih bojevih glava i nosača nego što je to utvrđeno sporazumom.

Poslanici su danas prethodno usvojili više dopuna kojima su odredili uslove pod kojima Rusija može izaći iz tog sporazuma.

Te dopune predstavljaju svojevrsnni odgovor na dopune koje je prilikom ratifikacije usvojio američki Senat u decembru, a kojima su jednostrano korigovane neke odredbe sporazuma, što je izazvalo nezadovoljstvo u Moskvi.

Među uslovima, po kojima Rusija ima pravo da izađe iz sporazuma, navodi se značajno kršenje sporazuma od strane SAD koje bi predstavljalo pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije.

Instaliranje sistema protivraketne odbrane (PRO) SAD, drugih država ili grupe država koje bi bile u stanju da značajno smanje efikasnost strateških nuklearnih snaga Rusije, takođe je jedan od razloga za izlazak Rusije iz Sporazuma.

Poslanici su usvojili i dopunu prema kojoj Rusija ima pravo da napusti sporazum ako dođe do povećanja strateškog ofanzivnog naoružanja od strane SAD, druge države ili grupe država, kao i ako bi bila instalirana naoružanja koja ometaju funkcionisanje ruskog sistema upozoravanja od raketnog napada.

Predsednik spoljnopolitičkog Komiteta Dume za spoljnu politiku Konstantin Kosačov je poslanicima ukazao na formulaciju "od strane drugih država ili grupe država", što znači da bi Moskva mogla da napusti sporazum ako ne samo SAD i NATO, nego i druge države -saveznice SAD, instaliraju svoje sisteme PRO koje Rusija može da oceni kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.

Usvojene dopune jačaju povezanost PRO i START-a, što se kosi sa stavom američkog Senata, koji je u svojoj dopuni ukazao da SAD i u budućnosti nameravaju da razvijaju svoj sistem PRO.

Ratifikacija sporazuma u trećem čitanju očekuje se 25. januara, a to je jedinstveni slučaj kada se neka ratifikacija sporazuma u Dumi odvija u tri čitanja, a ne u jednom.