Decenije propuštenih šansi

Autor: Katarina Marković, Nenad Zorić

Foto: Željko Jovanović, Darko Stanimirović

Služio za bolje razumevanje političke istorije Srbije ili bio neka vrsta psihološkog i simboličkog međaša, predstavljao početak svrgavanja lokalnog Berlinskog zida ili iluziju moćne snage koja je mogla da uzdrma vojsku i vlast, bio on kapisla 5. oktobra ili pokušaj Miloševića da zavlada Jugoslavijom, prvi ustanak protiv komunističkog režima godinama nikog ne ostavlja ravnodušnim i bar je pokazao da je Milošević već tada izgubio na svom ugledu

„…Oni su me to pitali, da li ću to uraditi dok sam još bila kod kuće, rekla sam da ću o tome odlučiti kad dođem.

Kad sam stigla, rekla sam da se otvori balkon jer sam videla da se govornici ne čuju, odnosno da 50.000 ljudi ne čuje šta im vođe poručuju… Dogovorila sam se sa tehničkim direktorom da otvorim vrata da bi govornici mogli da pođu gore. Mislim da sam tako pomogla svojim kolegama opozicionarima da kažu šta misle pre nego što je bačen suzavac“, ovako danas svedoči Vida Ognjenović, tada upravnik Narodnog pozorišta, član Demokratske stranke, kasnije u dva navrata potpredsednik ove partije i ambasador, koja je 9. marta 1991. Vuku Draškoviću i demonstrantima otvorila vrata ka balkonu-govornici.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.