Bivšem predsedniku Republike Srpske, Tribunal sudi po optužnici za genocid u Srebenici i još sedam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika misija UN za taoce, 1992-95.

U podnesku pretresnom veću, Karadžić je zatražio da proces bude prekinut pošto tužioci završe izvođenje dokaza o zločinima u Sarajevu, a pre nego što otvore dokazni postupak o tačkama optužnice koja mu na teret stavljaju etničko čišćenje u 20 bosanskih opština.

Prekid bi, po predlogu odbrane, trajao od 14. februara do 15. maja, izuzimajući nekoliko dana u martu za koje su već zakazani iskazi četvoro svedoka o sarajevskom delu optužnice.

Karadžić je taj zahtev utemeljio na činjenici da mu je tužilaštvo 31. januara dostavilo "32.000 stranica dokumenata" i 142 video trake sa oko 200 sati snimaka, povezanih sa zbivanjima u opštinama širom BiH, koji bi potencijalno mogli ići u korist odbrane.

Odbrana tvrdi da je tako obiman materijal nemoguće pregledati uz svakodnevno odvijanje procesa i da bi, bez pauze, bila prekršena prava optuženog.

Karadžić u podnesku podseća da je pretresno veće nekoliko puta utvrdilo da je tužilaštvo sa nedopustivim zakašnjenjem i protivno pravilima odbrani obelodanilo veliki broj dokumenata.

Pravni savetnik optuženog Piter Robinson do sada je sudijama uputio 37 podnesaka protiv zastupnika optužbe zbog takve prakse, a u današnjem zahtevu ocenio je da je to "tek vrh ledenog brega".

Veće predsedavajućeg O Gon Kvona odredilo je 18. april kao krajnji rok tužilaštvu da Karadžiću dostavi sve materijale koje ima, a koji bi mogli biti oslobađajući.

Od početka, u aprilu prošle godine, suđenje Karadžiću je iz sličnih razloga - između ostalog i obelodanjivanja ratnih dnevnika komandanta VRS Ratka Mladića - bilo prekinuto tri puta - u avgustu, septembru i novembru, najduže na mesec dana.

Pretresno veće će odluku o Karadžićevom zahtevu doneti pošto razmotri i argumente tužilaštva.