U prvom krugu dokapitalizacije NLB, ova banka trebalo bi da dođe do 250 miliona evra kapitala, a ta predvidjena svota nema pretpostavljen prag uspešnosti. Biće izdato najviše 2.155.173 novih običnih akcija sa pravom glasa. Cena akcije je 116 evra i moguće ju je kupiti u svim bankama NLB. Emisijska cena akcije je samo malo viša od knjigovodstvene vrednosti, koja je krajem prošle godine bila 114 evra.

Prvi krug dokapitalizacije namenjen je postojećim deoničarima NLB i oni će moći da kupe i upišu nove akcije u srazmeri sa svojim  postojećim udelima u osnovnom kapitalu ove banke. Kao postojeći deoničari tretiraju se svi oni koji su 14. februara ove godine, imali bar tri deonice NLB.

Prvi krug dokapitalizacije trajaće do 15 dana, a za drugi krug se predviđa da traje osam dana i tada će ostalim ulagačima biti ponuđene one akcije koje budu pretekle iz prvog kruga. U drugom krugu, akcije NLB moći će da kupe svi zainteresovani. Dokapitalizacija NLB mora da bude završena najkasnije do kraja marta.

Najveći vlasnik NLB je slovenačka država, koja ima 33 odsto vlasništva ove banke, kojima treba dodati i oko 10 odsto vlasništva koje imaju državni fondovi SOD i KAD. Drugi veliki vlasnik je belgijska banka KBC, koja ima 30,6 odsto vlasništva NLN, dok šest odsto ima firma “Poteza Naložbe“.

Još se ne zna hoće li belgijska KBC uopšte učestvovati u dokapitalizaciji NLB, a ako do toga ne dodje vlasništvo slovenačke države u NLB popeće se na skoro 58 odsto.

Dokapitalizacija NLB, koja je počela juče, bila je neophodna za ovu banku, da bi NLB mogla da ispuni zahteve medjunarodnih finansijskih tržišta, mada stručnjaci u Sloveniji smatraju da 250 miliona neće biti dovoljno za to i da bi NLB morala da se dokapitalizuje za bar tri puta veću od te svote.

Sa druge strane, Slovenija će morati da objasni Evropskoj komisiji ovu dokapitalizaciju, jer evropski zakoni ne dozvoljavaju državnu pomoć preduzećima. Zbog toga će Slovenija morati da ovu dokapitalizaciju nekako predstavi kao dobru investiciju, a ne državnu pomoć državnoj banci.

Nedavno predstavljeni prošlogodišnji rezultati poslovanja NLB pokazali su da je ova banka imala 202 miliona evra gubitaka, od čega je najveći deo, 183 miliona evra "proizvela" matična slovenačka banka. U odnosu na 2009. godinu, gubici NLB su porasli, jer je te godine banka imala 86,8 miliona evra gubitaka. Gubici su posledica slabljenja i rezervacija, koje su 2010. godine dostigle iznos od skoro pola milijarde evra.