Od raspada bivše SFRJ prošlo je 17 godina, a od tada do danas, zemlje naslednice napravile su 6,5 puta veći dug nego što su nasledile prilikom deobnog bilansa. Posle deobe zajedničke države, kao najveće trošadžije pokazali su se Hrvati, čiji je ukupni spoljni dug ovih dana premašio cifru od 35 milijardi evra. To znači da su opterećeni deset puta većim zajmom nego pre 17 godina, u vreme raspada bivše Jugoslavije.

Po „ključu” podele zaduženja, Hrvatska je otcepljujući se, osim državnosti, u „miraz” dobila i 23 odsto ukupnog jugoslovenskog duga, koji je u to vreme iznosio 14,6 milijardi evra. A kad se na hrvatskih 35 milijardi doda i novac koji su iz inostranstva „na crtu” uzele i ostale zemlje nekadašnje zajedničke države, ukupan dug bivših jugoslovenskih zemalja, kako je pokazala naša računica, danas dostiže gotovo 96 milijardi evra.

Prema proceni Hrvatske narodne banke, kako javlja Radoje Arsenić, naš dopisnik iz Zagreba, inostrani dug Hrvatske do kraja ove godine biće 36,5 milijardi evra. Prošle godine učešće duga ubruto domaćem proizvodu bilo je 87,8 odsto, što je veoma zabrinjavajuće.

Iako Slovenci, prema nivou zaduženosti, zauzimaju drugo mesto među bivšim „stanarima” pod istim državnim krovom sa 30,7 milijardi evra, od njihovog zajma toliko i ne boli glava, jer imaju čime da ga vrate. Od svih zemalja iz komšiluka, Slovenijanajviše izvozi. Tako je prošle godine van granice plasirala robu u iznosu od 19,3 milijardi evra, a iz inostranstva kupila proizvode vredne 21,4 milijarde evra. To znači da je više od 80 odsto uvoza pokriveno izvozom, što je procentualno gledano najmanji manjak u spoljnoj trgovini među zemljama bivše Jugoslavije. Hrvatska, na primer, samo polovinu uvoza pokriva izvozom, koji je na kraju prošle godine iznosio 18,8 milijardi evra.

A izveštaj iz naše ekonomske kuće stavio je Srbiju na treće mesto po visini duga koji je, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, dostigao 18,6 milijardi evra. S obzirom na to da je Srbiji, po ključu podele jugoslovenskog duga, pripalo 38 odsto, u vreme razlaza naša država je zajedno sa Crnom Goromnasledila 5,55 milijardi evra zaduženja. Iako pojedini ekonomisti upozoravaju da našoj zemlji preti dužnička kriza, Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da smo još daleko od mračnog scenarija, kakavpredviđaju neke njegove kolege.

– Kada se pogleda struktura ukupnog duga, jasno je da postoji dodatni prostor za zaduživanje. Državni dugovi, koji najviše brinu ekonomske stručnjake, ne prelaze trećinu ukupne zaduženosti, što je ohrabrujuće. Ostali deo zajma čine krediti građana, banaka i preduzeća koji, po pravilu, pozajmljuju da bi zaradili više, a ne da bi propali. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste manjak u spoljnoj trgovini. Prošle godine, Srbija je izvezla robu u vrednostiod 6,4, a uvezla za 13,36 milijardi evra. Tačno je da izvoz raste brže od uvoza, ali on, kada se pogleda ukupna masa, ne može da pokrije ni pola uvoza – objašnjava Bajec.

Ovo, ističe naš sagovornik, može da iskrsne kao problem onog trenutka kada presuše strane direktne investicije iz kojih se, dobrim delom, i finansira otplata spoljnog duga.

– Svaki dug ima smisla ako se dobro iskoristi. Trenutno nismo u opasnosti od dužničke krize, ali moramo što pre da radimo na povećanju izvoza kako ne bismo zapali u nevolje – kazao je Bajec i napomenuo da će sada, zbog krize na svetskom tržištu, zaduživanje biti sve skuplje.

Bajec podseća i da nisu iste kamate kada se u inostranstvu zadužuje Srbija i kada zajam uzima Slovenija. Pozajmice su, zbog procene rizika, napominje naš sagovornik, za nas skuplje nego za Slovence.

Ekonomista Mlađen Kovačević je u stručnoj javnosti poznatpo tome što stalno upozorava da se Srbija približila grupi visoko zaduženih zemalja. Milijarde evra stranih investicija koje su u našu zemlju stigle od 2000. godine su pojedene, a spoljnotrgovinski deficit raste, upozoravao je Kovačević u više navrata.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ne slaže se sa takvom prognozom.

– Najvažnije je da se javni deo duga smanjuje, jer kad država pozajmljuje novac ona ga uglavnom ne troši racionalno. Ponekad sredstva iz inostranstva odu i u javnu potrošnju, što je najgori način trošenja para. Kad građani i privatne firme uzimaju kredite, oni uvek naprave više od onoga što su uzeli „na crtu”. Kredit uzimaju da bi investirali, napravili nešto od tih sredstava. To je, po pravilu, profitabilno trošenje. Da visok nivo zaduženosti u ekonomiji ne mora ništa da znači, najbolje pokazuje američki primer. Prosečan Amerikanac je zadužen 100.000 dolara, a svi im zavidimo na visokom standardu – napominje Prokopijević.

Ako sudimo samo po nivou zaduženosti, onda su se kao najracionalniji pokazali Makedonci, čiji ukupni spoljni dug iznosi 3,69 milijardi evra. Kako javlja Mile Radenović, dopisnik „Politike” iz Skoplja, u junu ove godine spoljni javni dug Republike Makedonije iznosio je 1,29 milijardi evra. U tu sumu nije uračunat privatni dug, odnosno suma novca koji stranim kreditorima duguju privatne firme ili pojedinci. Prema nekim informacijama, ovaj deo duga iznosi 2,4 milijarde evra. Kad je istupala iz državne zajednice bivše Jugoslavije, Makedonija je u nasledstvo dobila i dug u iznosu od 664 miliona američkih dolara. U tu sumu uračunata su dugovanja Londonskom i Pariskom klubu kreditora i drugim multilateralnim kreditorima.

Ipak, prema najnovijim zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku Makedonije, ta zemlja je u prvih šest meseci ove godine zabeležila najveći deficit od osamostaljenja do danas.

U pomenutom roku Makedonija je uvezla robu u vrednosti od 2,8 milijardi dolara, a izvezla proizvode u vrednosti od 1,6 milijardi dolara.

Ukupan dug Bosne i Hercegovine iznosi 5,5 milijardi evra, pri čemu na državni deo duga otpadaju dve milijarde. Crna Gora je opterećena zajmom od 2,5 milijardi evra, dok njen izvoz iznosi svega 600 miliona evra. S druge strane, prošle godine su uvezli robu u vrednosti od 2,1 milijarduevra. Naši sagovornici ističu da su ovakvi podaci zabrinjavajući, ali da Crnogorcima naruku ide to što ove godine očekuju velike prihode od turizma i prodaje nekretnina.