Ovo udruženje osnovano pri Odboru za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije procenjuje da bi u narednih godinu dana prinosi na ulaganje u investicione fondove mogli da budu između sedam i deset odsto što je primamljivije od kamata na deviznu štednju kod banaka koja se kreće od tri do pet odsto.

Milan Marinković, predsednik Grupacije i direktor Društva Fima Invest rekao je da je u proteklom periodu najveći broj fondova restrukturirao svoje portfelje te da rezultate očekuju u narednih šest meseci.

„To je bio mukotrpan i ozbiljan proces, ali sada značajan broj fondova ima dobru strukturu portfolija sa akcijama zdravih kompanija“, rekao je Marinković.

Vladimir Đorđević, savetnik Odbora za bankarstvo i osiguranje PKS najavio je da će na sajtu ove institucije investitori ubuduće moći da vide strukturu ulaganja fondova, odnosno, kako je rekao „pet ili 10 najvećih pozicija u portfeljima“.

„To je dobra prilika malim investitorima da investiraju kao institucionalni“, zaključio je

.
On je dodao da se u cilju povratka poverenja u celokupno tržište pa i u investicione fondove uvodi nov pokazatelj, koeficijent likvidnosti koji će pokazivati sposobnost fonda da odgovori potrebama klijenta, odnosno da proda akcije iz portfelja. Ovaj koeficijent meriće se u danima. 

Grupacija je podsetila da je prošlogodišnja Uredba Vlade o investicionim fondovima odvezala ruke ovoj industriji da ulaže u inostranstvo u čemu se među prvima oprobao investicioni fond Kombank Invest.

Dejan Milutinović iz Intesa investicionog fonda ukazao je da je loša regulativa koja je obavezivala fondove da 70 odsto svoje imovine ulažu u akcije Beogradske berze, glavni krivac što su protekle dve godine fondovi beležili gubitke.

„Da nije bilo toga rezultati bi bili drugačiji“, istakao je Milutinović.

On je zaključio da postoji veliki potencijal za rast ove industrije budući da u bankama „leži“ šest milijardi evra devizne štednje građana a da je ukupna imovina svih fondova u Srbiji tek 11 miliona evra.