U intervjuu za najnoviji broj magazina Cord, Šoškić je na pitanje da li poput bivšeg guvernera namerava da brani kurs dinara prodajom sredstava iz deviznih rezervi i koliko ima manevarskog prostora za takvu strategiju, dodao da se postepena depresijacija, koja se dešavala donedavno, može zaustaviti na dva načina - putem intervencija iz deviznih rezervi i pomoću restriktivne monetarne politike.

"U svakom slučaju, veštački bi se postigla nestašica dinara na tržištu", naglasio je on ukazujući da potrošnju iz deviznih rezervi često sledi dalji rast duga zemlje, dok bi restriktivna monetarna politika mogla da rezultira padom likvidnosti u ekonomskom sistemu, kao i da dovede bruto domaći proizvod (BDP) na niži nivo od realnog kapaciteta privrede.

Guverner NBS je rekao da veruje da Srbija mora značajno da promeni svoj kurs ako želi da ponovo počne da beleži rast.

Šoškić kaže da bi želeo da čuje mišljenja svih onih koji hoće da doprinesu privrednom oporavku zemlje i da će se, sve dok je na poziciji guvernera, truditi da vrši dužnost u skladu sa svojim profesionalnim uverenjima i u cilju dugoročnog razvoja naše privrede.

Na pitanje kako namerava da ostvari cilj očuvanja stabilnosti cena s obzirom da se već dogodilo ili je najavljeno poskupljenje hleba, mleka, benzina, električne energije, gasa, javnog prevoza i komunalnih usluga, Šoškić je odgovorio da je reč, u većini slučajeva, o regulisanim cenama.

"NBS je, svesna činjenice da je uticaj monetarne politike na te cene relativno mali, postigla dogovor sa vladom Srbije da te cene tokom ove godine budu povećane za sedam do 11 odsto, a 2011. za dodatnih pet do devet procenaa. Očekuje se da će vlada poštovati taj dogovor, koji će nesumnjivo imati pozitivan uticaj na postizanje ciljne stope inflacije", kazao je Šoškić.

Ukazujući da NBS meri inflaciju uzimajući u obzir potrošačke cene, što je standardna međunarodna praksa, guverner je predočio da je taj indeks bio u junu 4,2 odsto na godišnjem nivou.

Analize pokazuju, dodao je Šoškić, da možemo da očekujemo povećanje inflatornih pritisaka, kojih ima i na domaćem i međunarodnom tržištu, tako da verovatno ne bi trebalo da se očekuje dalje ublažavanje monetarne politike, dok se dodatno ne otvore putevi za finansijska ulaganja.

On je, takođe, naglasio da zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, predstavlja značajnu "zaštitu od šoka" u očuvanju stabilnosti cena.

"Ali jednom, kad popusti fiskalna politika, biće potrebno primeniti restriktivniju monetarnu politiku sa ciljem održavanja stope inflacije unutar zacrtanih granica", ukazao je Šoškić.