Podaci NBS, u koje je Tanjug imao uvid, pokazuju da je najveći deo transfera obavljenih za devet mesecu ove godine bio usmeren ka ofšor zonama iz Švajcarske - 134,9 miliona evra, zatim ka Kipru - oko 30 miliona evra, Belgiji - 15 miliona evra i Holandiji - oko 20,8 miliona evra.

Istovremeno je u Panamu transferisano 5,7 miliona evra po osnovu plaćenih usluga kompanijama u inostranstvu, dok je u ofšor zone na Devičanskim Britanskim ostrvima otišlo 5,6 miliona evra.

Lihtenštajn je bio krajnje odredište za transfer oko 2,1 milion evra, a nešto veća suma, u vrednosti 2,5 miliona evra, otišla je u luksembruške ofšor zone.

Posmatrano po godinama, najviše se novca iz Srbije odlilo u kriznoj 2008. godini, kada je punim intezitetom izbila globalna ekonomska kriza. Tada je prebačeno ukupno 434,2 miliona evra, zatim sledi 2007. kada je poslato 354,4 miliona evra, dok je lani o ofšor zone upućena najmanja svota od 322,8 miliona evra.

Na spisku zemalja u koje je poslat novac iz Srbije su, inače, Belgija, Bermudi, Bahami, Belize, Švajcarska, Kipar, Gibraltar, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Maršalska ostrva, Malta, Holandija, Panama, Singapur, San Marino i Devičanska ostrva.

Inače, prema poslednjem preseku koji je radila Agencija za privredne registre (APR), sredinom maja ove godine u Srbiji je poslovalo 11.013 preduzecća čiji je vlasnik jedno strano fizičko ili pravno lice.

Među zemljama iz kojih dolaze pojedini "stranci-osnivači" su i tzv. poreski rajevi, pa je tako sa Britanskih Devičanskih ostrva zaključno sa majom ove godine u APR registrovano 163 preduzeća, iz Luksemburga - 84, Lihtenštajna - 61, Maršalskih ostrva - 12, Monaka - četiri, San Marina - četiri, Kajmanskih ostrva - tri.

Najviše preduzeća došlo je sa Kipra - ukupno 682, a prema podacima APR u Srbiji posluje 58 preduzeća gde je jedan od osnivača fizičko lice sa Kipra i 624 preduzeća u kojima je jedan od osnivača firma registrovana toj članici Evropske unije.

Ofšor kompanije su, prema rečima eksperata, potpuno legalan način poslovanja, na osnovu kojeg vlasnici registruju svoja preduzeća u zemljama gde postoje poreske olakšice i gde su niski troškovi registracije i praktično sa tom firmom obavljaju važne transakcije u svetu - kupuju druga preduzeća, trguju robom i uslugama i vrše razne druge komercijalne poslove.

Vlasnici kompanija uglavnom celokupno vlastito poslovanje obavljaju van mesta gde se "poreski raj" nalazi.

Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, sada u svetu postoji na desetine ofšor zona, a među najpoznatijim zemljama "poreskim rajevima" su Lihtenštajn, Kipar i Luksemburg.

Tu ne zaostaju ni Britanska Devičanska Ostrva, Švajcarska, a ofšor zona ima i u Latinskoj Americi i Aziji, gde su, na primer, najpoznatiji Hongkong i Makao.

Kako ukazuju podaci APR, sa Kipra na tržištu Srbie posluje ukupno 682 kompanije.

U Kipru je bilo, neposredno pre ulaska te zemlje u Evropsku uniju 2004. godine, više od 61.000 "ofšor" preduzeća, ali je nakon ulaska te zemlje u Uniju njihov broj smanjen jer su neke ranije olakšice za vlasnike takvih kompanija ukinute zbog harmonizacije sa propisima EU.

U Srbiji ima mnogo firmi koje su privatizovala i kupila preduzeća i investicioni fondovi koji su registrovani u ofšor zonama.

Tako je na primer, kompaniju "Knjaz Miloš" kupio investicioni firm "FPP Balkan Limitid" iz Lihtenštajna, dok je Investicioni fond "Wordfin" koji je kupio "Luku Beograd" registrovan u Luksemburgu. Ranije je mesnu industriju "Karneks" iz Vrbasa kupio je investicioni fond "Midland" sa Britanskih kanarskih ostrva.

Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujačić izjavio je ranije da u poslovanju "ofšor" kompanija veliki problem predstavlja i "pranje novca" , odnosno preko njih se često obavlja uključivanje nelegalnog stečenog novca u legalne finansijske transakcije.

Vujačić je ukazao da to nije samo problem Srbije, već i mnogih zemalja širom sveta i naveo da se prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke na globalnom nivou godišnje "opere" između tri i pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Za Srbiju, prema nekim procenama Uprave, taj procenat je oko pet odsto BDP-a i to je približno na nivou koji se beleži u našem regionu , ali i celoj EU.