EP upozorava da će taj problem biti "zaoštren ako vlada Srbije učini iste greške kakve su počinjene u susednim zemljama u politici restitucije ili nadoknade".

To se navodi u studiji Evropskog parlamenta, izrađenoj na temelju peticije Međunarodne unije za povraćaj nepokretne imovine (UIPI), koja će sutra u Briselu objaviti sažetak ove studije. 

Međunarodna unija za povraćaj nepokretne imovine će to učiniti na posebnom skupu s predstavnicima udruženja za restituciju iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Albanije, Rumunije i Bugarske.

Prema ovoj studiji, Evropska unija kroz postupke pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana raspolaže delotvornim sredstvima za uticaj na vlasti tog regiona da usvoje i sprovedu zakone o restituciji, budući da to spada u EU standarde o vladavini zakona, poštovanju ljudskih prava, prava na imovinu i utiče na opšte dobre uslove za delovanje efikasne tržišne privrede.

Evropska komisija je u nedavnom godišnjem izveštaju o evropskim reformama u Srbiji jasno naglasila i rešavanje problema restitucije.

U dokumentu EP se navodi da je do septembra 2009. vlastima u Srbiji dostavljeno 76 hiljada zahteva za povraćaj oduzete nepokretne imovine, a činjenica da u Srbiji o tom problemu još uvek nisu usvojeni valjani zakoni "pokazuje da je Srbija veoma specifičan slučaj".

I, pored ostalog, napominje se da i zbog "nerešavanja stanja s opštinskim vlasništvom, mnogi investicioni projekti, uključujući one koje finansira Evropska unija, ne mogu biti sprovedeni".

A, kako se upozorava u ovom dokumentu, "zakonsko obezbeđivanje opštinskog vlasništva, pre opšteg rešenja za restituciju-povraćaj imovine, samo bi još više sve iskomplikovalo". "Procene o finansijskim implikacijama restitucije ili nadoknade su prilično mutne i dovode do svađa između zainteresovanih lica i vlade".

"Restitucija u naturi bi mogla da umanji neposredan finansijski trošak društvu, a time bi se izbegla i nadoknada u novcu". "Međutim, što se s ovim pitanjem više odugovlači, biće teže da se za to primeni mehanizam, imajući u vidu da Srbija odlaže da donese jasnu odluku o tom pitanju" , zaključuju tvorci studije EP.

Međunarodna unija za povraćaj nepokretne imovine je u peticiji Evropskom parlamentu zatražila da se od bivših komunističkih vlasti nacionalizovana imovina vrati "istinskim vlasnicima".

A potpredsednik EP Edvard MakMilan, je u ime UIPI i srpskog udruženja za povraćaj oduzete imovine, tom prilikom izjavio da je restitucija problem u mnogim zemljama potencijalnim kandidatima i kandidatima za članstvo u EU, uz opasku da je "Srbija možda najteži slučaj" jer uopšte i nema zakon o restituciji.

"Zdrav razum govori da Evropska unija mora podstaći najbolji postupak u pitanjima vlasništva jer je to po pravilu najveći imetak koji ljudi imaju ili u njega ulažu".

MakMilan je izneo i tvrdnju da među razlozima za odugovlačenje s rešavanjem povraćaja oduzete imovine, "jeste i to što u toj zemlji i dalje postoji interes da vlasti odugovlače postupak restitucije u korist građana pojedinaca, zato što bi to dovelo u pitanje neke ukotvljene interese iz doba Miloševićevog režima".

U studiji EP se navodi da bi EU mogla predložiti Srbiji i ostalim zainteresovanim zemljama da što pre nađu rešenja i kroz "povezivanje restitucije s privatizacijom, ustanovljenje zajedničkih fondova, prodaju državne imovine, namenske pozajmice".

"A dužna pažnja se mora posvetiti i činjenici da to izvesno sobom nosi posledice za nacionalni budžet-deficit".