Fabris je, komentarišući jačanje dinara poslednjih dana, naveo da su na to uticali povećana ponuda deviza usled dolaska gajstajbajtera i domaće stanovništvo i privreda koji tradicionalno u decembru menjaju evre kako bi obavili određena plaćanja. Takođe, ne treba izgubiti iz vida ni restriktivne mere NBS-a koje su primenjivane tokom čitave godine, napomenuo je on.

"Mere monetarne politike koje primenite danas prave rezultate daju posle više meseci, tako da ono što je NBS primenjivao u prvoj polovni godine i pre nekoliko meseci sad daje efekte", kazao je Fabris.

Prema njegovim rečima, treba imati u vidu i direktnu vezu inflacije i pada vrednosti dinara. "Inflacija je ove godine probila granicu, a razlog za to je svakako i to što je i skočila vrednost evra u odnosu na dinar. Kad god se to dogodi, to znači da postaju skuplji svi uvozni proizvodi, naročito nafta i naftni derivati. To utiče na rast troškova proizvodnje, a rast tih troškova na pojavu inflacije", rekao je Fabris.

"Deluju mi realno prognoze o slabljenju kursa dinara pet do 10 odsto na početku naredne godine", rekao je Fabris. On je naveo da će dinar morati da gubi makar malo u odnosu na vrednost evra jer će inflacija biti veća od one u zoni evra.

Naglašavajući da će se Srbija i dalje boriti s visokim deficitom tekućeg računa platnog bilansa, a postojaće i budžetski deficit, Fabris je zaključio da će to biti faktori koji će vršiti pritisak na slabljenje vrednosti dinara.

Za proteklih sedam dana, srednji kurs dinara porastao je oko tri dinara prema evru.

   

Stevanović: Jačanje dinara neodrživo na duži rok

Ovonedeljni rast dinara neće moći da se održi na duži rok, ocenio je danas saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović. "Trenutno izgleda da imamo neke razloge zašto se na tržištu pojavila veća tražnja za dinarima, ali mislim da je to privremenog karaktera i da ćemo u nastavku godine, ako ne bude značajnog priliva kapitala, imati postepenu depresijaciju", rekao je Stevanović.

On smatra da restriktivne mere NBS nisu uticale na jačanje dinara. Te mere nisu restriktivne ako je referentna kamatna stopa NBS-a 11,5 odsto, a eskontne stope poslovnih banaka visoke, iako ne onoliko koliko je projektovana inflacija, kazao je Stevanović.