"U poslednje tri godine u proseku učešće deviznih doznaka u bruto društvenom proizvodu Srbije bilo je na nivou od 15 odsto. To praktično znači da jedna sedmina svih ekonomskih vrednosti koja se u Srbiji stvorila vodi poreklo od deviznih doznaka naših ljudi iz dijaspore. Procene su da više od milion ljudi u Srbiji zapravo živi od deviznih doznaka svoje rodbine iz dijaspore", rekao je Srećković agenciji Beta.

Prema njegovoj oceni, priliv deviznih doznaka doprineo je očuvanju relativne stabilnosti dinara, posebno u odnosu na valute nekih drugih zemalja u regionu.

Srećković je izrazio očekivanje da će u 2011. godini srpska dijaspora još više doprineti privrednom razvoju zemlje, ali sa jasnim poslovnim interesima.

"Mi ne želimo da emitujemo kvazipatrioptske pozive dijaspori da pomogne. Mi ih pozivamo da u Srbiju investiraju, da ostvaraju profit, jer onda rade na poboljšanju ekonomske situacije u zemlji, zapošljavaju naše građane", kazao je Srećković.

Ministar za dijasporu je ocenio i da će u 2011. godini upravo investicije iz dijaspore biti vrlo dragocene, posebno u uslovima ekonomske krize koja će se i dalje neko vreme osećati, i zbog koje će i dalje biti limitiran priliv stranih investicija.

"Odnos države Srbije u tom ekonomskom delu prema našim poslovnim ljudima iz dijaspore činiće vrlo važan deo ukupne ekonomske politike naše zemlje", dodao je Srećković.

Podsetio je i da je Ministarstvo za dijasporu pripremilo prvi put 193 konkretna investiciona projekta u saradnji sa opštinama i gradovima, koji su namenjeni poslovnim ljudima iz dijaspore.

"Ponudili smo projekte sa razrađenim biznis planovima. Suština je da finansiranje bude na profitabilnoj osnovi, to je način za ostvarivanje dugoročne i obostrano korisne saradnje", rekao je on.

Prema rečima Srećkovića, postoji interesovanje investitora iz dijaspore za te projekte, a posebno zbog novog pristupa države, zbog postojanja konkretnih projekata, bez demagoških poziva.

"Kao ministarstvo, tu smo da im pružimo logističku podršku, da im pružimo konkretne informacije i da koordiniramo sve njihove aktivnosti vezane za prolaženje birokratskih procedura", naveo je.

Srećković je ocenio i da ekonomski kapaciteti srpske dijaspore nisu dovoljno iskorišćeni, uprkos činjenici da su od 2000. godine do danas naši investitori iz rasejanja uložili u Srbiju direktno između 500 i 550 miliona dolara.

"Taj iznos dijaspora je uložila u mala i srednja preduzeća, u kojima danas radi između 20 i 25 hiljada ljudi, što je, ako ostavimo po strani prihode od privatizacije, jednako zbiru svih ostalih stranih investicija u našoj zemlji", rekao je Srećković.

Ministar za dijasporu rekao je i da je prošle godine politika prema rasejanju postala važan segment državne politike, a podsetio je i da je konstituisana prva Skušptina dijspore i Srba u regionu.

"Kada govorimo o politici prema Srbima u regionu, naša poruka je vrlo jasna. Mi smo moderna demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo, sve standarde ponašanja, ali želimo da podržimo pripadnike srpskog naroda u zemljama regionu u ostvarivanju njihovih prava. Kao što država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina u Srbiji, tražimo da se po tom istom principu poštuju i prava srpskog naroda u zemljama regiona", rekao je ministar za dijasporu.