"Bankama taj program odgovara. One su apsolutno zaštićene jer je sav rizik prebačen na korisnike kredita. Međutim, nije reč o tome da li treba očkivati od banke da se prijave za traj program već je pitanje u kojoj meri se efekti tih subvencija mogu izmeriti, odnosno da li one znače veću proizvodnju i izvoz ili veće kreditno zaduženje i uvoz", rekao je Zdravković.

On je naveo da je umesto konkretnih programa mera, potrebniji sistemski pristup u rešavanju problema manjka investicija i nezaposlenosti.

"Bez obzira na najbolju nameru da se pokrene likvidnost i oživi privreda, neto efekat subvencionisanja je -subvencionisanje banaka. Banke uglavnom te pare iskoriste da bi smanjile potraživanja matičnih banaka ali se nasuprot tome povećavaju potraživanja lokalnih filijala", rekao je Zdravković.

"Od kako je izbila kriza, naša preduzeća se razdužuju u Austriji, Italiji, Grčkoj, a zadužuju se sve više u domaćim filijalama", kaže Zdravković.

Na pitanje da li ove godine treba očekivati da interesovanje građana i privrede za kredite bude na istom nivou kao i prošle, Zdravković je kazao da su potrebe za potrošnjom svakako izražene najviše kod mlade populacije".

‚‚Prosečan rast štednje stanovništva u Srbiji je nekih 80 miliona evra mesečno, dok je prošečni rast kreditiranja, znači dugova stanovništva nekih 50 miliona evra na mesečnom nivou. Reč je o različitim kategorijama stanovništva, oni koji štede su mahom starija populacija, dok su oni koji troše mahom mlađi ljudi starosti između 20 i 30 godina ili koji su prinuđeni da posle jedne ili dve decenije menjaju zastarelu tehniku", kazao je Zdravković.

Prema njegovim rečima, stvar je u različitim efektima koje te mere mogu da daju. Na primer, jedno je subvencija koja se odobrava po otvorenom radnom mestu, jer će ona značiti veću proizvodnju i izvoz, a drugo je program 'staro za novo' jer taj program, recimo, podstiče uvoz autodelova iz Italije.

"Umesto programa za stimulisanje kredita, mnogo je bolje da se ta ista sredstva potroše u direktno subvencionisanje zapošljavanja i za dolazak investitora, recimo u Novi Pazar, Užice, Kraljevo, Čačak, u one delove Srbije koji tek treba da ožive", ukazao je Zdravković.

On je dodao da bi trebalo podsticati dolazak novih firmi orijentisanih na izvoz i koje će otvarati svoje pogone u centralnoj Srbiji ili na jugu.

Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize koji je usvojila Vlada Srbije na poslednjoj sednici predvideo je izdvajanja iz budžeta za te namene sedam milijardi dinara.

Za privredu su predviđeni subvencionisani krediti za investicije i likvidnost a za građane potrošački subvencionisani krediti i program kupovine 'punta' po sistemu zamene 'staro za novo'.

Osnovna orijentacija Ministarstva ekonomije, kroz usvajanje ovog programa, bila je dalji rast izvoza, podrška rastu BDP i rastu zaposlenosti u Srbiji.