Minimalna potrošačka korpa ima 24 prehrambena proizvoda više i vredela je 27.821 dinara što 2.400 dinara više. Za razliku od stare koja se obračunavala na četvoročlanu porodicu nova uzima u obzir tročlano domaćinstvo jer istraživanja pokazuju da prosečna porodica u Srbiji ima 3,1 člana.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine rekao je da se u novoj prosečnoj potrošačkoj korpi između ostalog nalazi više vrsta hleba i brašna, spanać, konzervisano povrće, pomorandže i suve šljive, sveža morska riba.

Prema njegovim rečima, za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u decembru su bile potrebne 1,33 prosečne zarade.

Stara prosečna potrošačka korpa imala je 49 proizvoda, a nova ima 75. Nova minimalna potrošačka korpa ima 63 proizvoda, dok je stara imala 39.

Vladan Božanić, načelnik odeljenja za anketna istraživanja u Zavodu za statistiku je rekao da se obe potrošačke korpe računaju na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva koja se radi na uzorku od 4.400 porodica.

„Prilikom izrade minimalne potrošačke korpe konsultovali smo standarde Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i nutricionistički minimum“, objasnio je Božanić.

Stipe Lovreta, savetnik ministra trgovine je rekao da je nova metodologija realnija i uporedivija.

„Ovi indikatori važni su za Vladu odnosno vođenje ekonomske i socijalne politike, ali i za preduzeća, proizvodna i trgovine kako bi mogli da utvrde tržišne potencijale“, naglasio je Lovreta.

On je dodao da u strukturi ukupne potrošnje dominiraju hrana i bezalkoholna pića sa 41 odsto učešća dok te namirnice u Evropskoj uniji učestvuju sa 12,7.

Milosavljević je rekao da hrana i bezalkoholna pića u ukupnoj potrošnji u Crnoj Gori učestvuju sa 37,6 odsto, u Makedoniji 43,4 odsto, a Hrvatskoj 32,1 odsto.

Na pitanje zbog čega se u Srbiji računa minimalna potrošačka korpa koja ne postoji u zemljama Evropske unije ministar je objasnio da razlog veliki broj siromašnih.

„Moraju se uvažiti specifičnosti Srbije. To je realnost“, dodao je on.

Prosečna potrošačka korpa sadrži 9,4 kilograma mesa i to junećeg, svinjskog i pilećeg, kao i 1,1 oslića. Količine mleka su gotovo prepolovljene sa 30 na 13,5 litara mesečno, kao i jogurta sa 11 na 6,5 litara.