U saopštenju se navodi da postoje različiti osnovi za oporezivanje preduzetnica koje su privremeno ođavile obavljanje delatnosti zbog porodiljskog odsustva i preduzetica koje nastavljaju da obavljaju delatnost i posluju preko poslovođe za vreme porodiljskog odsustva.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da osiguranik koji ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava i plaća po svim tim osnovima.

Istaknuto je da je tim Zakonom predviđeno da postoje dve osnovice za plaćanje doprinosa - oporeziva dobit i naknada zarade.

Vlasnicama preduzetničke radnje koje koriste pravo na porodiljsko odsustvo, kada se obavljanje delatnosti nastavlja preko imenovanog poslovođe, Poreska uprava je donosila rešenja o utvrđivanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovicu koju čini oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.

Istovremeno obveznik, odnosno preduzetnica koja nije zatvorila radnju, za vreme porodiljskog odsustva prima naknadu zarade koja predstavlja osnovicu za utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Unija poslodavaca Srbije je ranije protestovala što preduzetnicma Poreska uprava naplaćuje duple doprinose kada odu na porodiljsko odsustvo.

Kako je tada objašnjeno, kada su preduzetnice otišle na porodiljsko odsustvo morale su ili da zatvore radnju ili da prenesu upravljanje na poslovođu. To je bio uslov da tokom odsustva dobijaju zakonom predviđenu zaradu na račun, ali i da im se uplaćuju porezi i doprinosi.

Žene preduzetnice koje su dobile rešenja Poreske uprave na osnovu kojih naknadno moraju da plate doprinose koje iznose i do 500.000 dinara, zatražile su da Poreska uprava prestane da izdaje takva rešenja, a da se onima koje su već platile, novac odbije na račun budućih doprinosa.