General Đorđević (62) proglašen je krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Presudom je utvrđeno i da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte. Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.

Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže i obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.

Sudija Kevin Parker je, obrazlažući presudu, kao neke od učesnika tog poduhvata naveo tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića, ministra policije Srbije Vlajka Stojiljkovića i samog Đorđevića.

Srpske snage, uključujući policiju, Vojsku Jugoslavije i dobrovoljačke i paravojne formacije, podvrgle su u tom cilju albansko civilno stanovništvo "sistematskim i raširenim napadima", "terorisanja i nasilja", uključujući proterivanje, ubistva, uništavanje naselja i pljačku.

General Đorđević, po presudi, imao je efikasnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.

U završnoj reči, jula prošle godine, tužioci su zatražili da general Đorđević bude kažnjen sa 35 godina zatvora ili doživotnim zatvorom.

Odbrana je zahtevala da Đorđević bude oslobođen krivice.

Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.

General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.

U prvom pojavljivanju pred Tribunalom izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.

Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.

Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.

Svi su na presude uložili žalbe, a apelacioni postupak je u toku.

Milana Milutinovića koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je pravosnažno oslobodio krivice za zločine nad Albancima.