On je kazao da će možda, ali je to malo verovatno, neki mlinovi blizu granica uvoziti manju količinu pšenice i to samo zbog jeftinijeg transporta.

Prema rečima Sakovića, odluka Vlade Srbije da omogući bescarinski uvoz 100.000 tona pšenice je dobra, ali je trebalo ranije doneti i "Žita Srbije" su to tražili još krajem 2010. godine.

"Tom odlukom se ograničava gornja granica cene pšenice u Srbiji i zbog konkurencije se dobija cena hlebnog žita kao i u okruženju, a smanjuje se i mogućnost nestašica i poboljšava se ponuda na domaćem tržištu", kazao je Saković.

On je dodao da je u svetu praksa da se određena količina pšenice izvozi i uvozi.

"Interes je Srbije da bude izvoznik pšenice, ali nije ništa strašno ni ako se određena količina uvozi", kazao je Saković.

Direktor "Žita Srbije, komentarišući mogućnost da bi Srbija mogla da uvozi pšenicu koju je već izvezla kazao da je "pšenica masovna roba u rasutom stanju i da je teoretski nemoguće da se brzo izveze pa da se uveze, jer za izvoz samo 1.000 tona što je jedan odsto mesečne potrošnje potrebno oko 40 šlepera".

Vlada Srbije je 16. marta odlučila da na tri meseca zabrani izvoz pšenice i brašna, kako bi stabilizovala domaće tržište, jer je izvoz pšenice iz Srbije premašio 640.000 tona, a bilansima je bio predviđen izvoz od pola miliona tona.

Krajem marta, Vlada Srbije je odobrila mesečnu kvotu od 11.000 tona za izvoz brašna i Uredbu o bescarinskom uvozu 100.000 tona pšenice, do 15. juna kako bi sprečila eventualne poremećaje na tržištu.