Na konferenciji za novinare povodom regionalnog seminara o korišćenju pretpristupnih fondova (IPA), ona je rekla da će treći po redu poziv biti objavljen u aprilu, a četvrti tokom leta.

Delevićeva je istakla da će projekte iz ta dva poziva institucije realizovati po istim pravilima kao i za zemlje EU, što će korisnike iz Srbije pripremiti za korišćenje strukturnih fondova Unije.

Pravo na korišćenje IPA fondova, kako je saopšteno, imaju neprofitne institucije sa područja cele Srbije. Precizira se da su to državne institucije, lokalne samouprave, javna preduzeća, prosvetne, naučne i zdravstvene institucije, privredne komore, nevladine organizacije i regionalne razvojne agencije.

U okviru prvog poziva za predloge projekata za sredstva iz IPA programa finansira se 40 projekata od čega 17 u vrednosti većoj od 1,8 miliona evra sa partnerima iz Srbije. U okviru drugog poziva odobreno je 26 projekata od čega 10 u vrednosti 1,1 milion evra sa partnerima iz Srbije, objavila je Kancelarija za evropske integracije.

Srbija je, kako je istaknuto, najaktivnija u regionu i ima najviše projekata u okviru programa za jugoistočnu Evropu.

Na dvodnevnom seminaru, koji je danas počeo u Beogradu, učestvuje oko 150 učesnika iz 16 zemalja korisnika IPA fondova za zemlje kandidate i potencijane kandidate za članstvo u EU, zemalja članica i zemalja korisnika ENPI fondova za susedsku saradnju.

U radu seminara učestvuju predstavnici Austrije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Mađarske, Italije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije, Slovačke i Ukrajine, koje zajedno imaju oko 200 miliona stanovnika.

Martins: Predlog zemalja Zapadnog Balkana logičan

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins ocenio je danas da predlog zemalja Zapadnog Balkana da u pretprostupnoj fazi dobijaju više para "veoma logičan" i da "savršeno ima smisla".

"Verujem da bi to bilo od koristi kandidatima za članstvo u Evropskoj nuniji (EU). Evropska komisija ga trenutno procenjuje, a na Evropskom savetu je da donese konačnu odluku", rekao je on na konferneciji za novinare povodom regionalnog seminara o korišćenju pretpristupnih fondova (IPA).

Martins je kazao da se nada da će biti moguće naći neko rešenje u vezi sa predlogom da se zemljama Zapadnog Balkana postepeno poveća podrška EU pre njihovog učlanjenja u tu zajednicu.

Prema njegovim rečima, poteškoća u toj inicijativi je u tome što je za određivanje kada i koliko će biti povećani fondovi za zemlje u pretpristupnoj fazi potrebno znati kada će tačno one postati članice EU.

"To je teško proceniti, jer je na samoj državi da sprovede sve tražene reforme da bi zadovoljila sve kriterijme za članstvo u EU, ali Unija može da pruzi pomoć i da podstiče reforme. Međutim, na svakoj državi kandidatu je da sprovodi te reforme. Tempo zavisi od države kandidata, a postoji i politički aspekt", rekao je Martins.