"Razgovaramo unutar vlade, ali i sa Narodnom bankom Srbije vezano za odluku o klasifikaciji tretmana tih kredita i očekujem da ta odluka bude usvojena u narednih nedelju do dve dana", rekao je Ćirić novinarima u pauzi sastanka sa predstavnicima sindikata koji se održava u Ministarstvu ekonomije.

Prema njegovim rečima mera o reprogramu duga preduzećima u velikoj meri bi pomogla privredi jer bi podrazumevala dodatnih 12 meseci grejs perioda.

Ćirić je dodao da bi to preduzećima omogućilo "predah" jer bi umesto uzimanja kredita za vraćanje obaveza taj novac mogli da iskoriste da zaposle ljude ili da uđu u nove investicije.

Prema njegovim rečima ta mera bi omogućila preduzećima i da dospele obaveze reprogramiraju, ali podrazumeva se da moraju da "sevisiraju svoje obaveze za PDV".

Ćirić je kazao da očekuje da će mera koja je juče usvojena o lakšoj otplati kredita u izvesnoj meri doprineti poboljšanju standarda i dodao da u narednom periodu očekuje i usvajanje određenih mera koje se odnose na zapošljavanje posebno onih koji su do sada radili "na crno", nisu bili prijavljeni i nisu imali pravo na penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje.

"To je još jedna mera o kojoj se razgovara unutar vlade i nadam se da će biti predložena u relativno kratkom roku", kazao je Ćirić dodajući da je vlada uspela da zaustavi trend povećanja nezaposlenosti.

U narednom periodu, kako je kazao, treba raditi na otvaranju novih radnih mesta, ali i na tome da plate u realnom iznosu porastu, odnosno da njihov rast bude iznad rasta inflacije.

Reprogram kredita poboljšava standard na kratak rok

Mere za reprogramiranje kredita će, na kratak rok, imati povoljan uticaj na standard građana koji su u finansijskim teškoćama, ali su za dugoročno povećanje standarda neophodne nove investicije i otvaranje radnih mesta, ocenili su danas ekonomisti.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović izjavio je da je sigurno da će reprogram prihvatiti oni građani koji su u velikim finansijskim teškoćama i nemaju mogućnost da izmiruju kreditne obaveze - bilo zbog toga što su ostali bez posla ili zbog smanjenih i neredovnih plata.

To je u interesu i bankama jer je dužniku ostavljeno da u roku od najviše dve godine pokuša da popravi finansije - dođe do zaposlenja, ili da mu se poboljšaju primanja, posle čega bi mogao da redovnije izmiruje svoje obaveze, naveo je on.

"Na ovaj način, samo na jedan kratak rok, daju se veštačka pluća građanima da koliko-toliko reše svoje finansijske teškoće. Ono što je suština jeste da vi na ovaj način ne rešavate problem životnog standarda i uopšte problem zaduženja, ukoliko vlada ne stvori ambijent u kome bi došlo do većih investicija na bazi kojih bi se otvorila nova radna mesta", naglasio je Đogović.

Prema njegovim rečima, zbog toga je neophodna odgovarajuća pravna regulativa, kreiranje jefitnijeg i efikasnijeg državnog aparata, transformacija javnih preduzeća, čime bi se smanjila i javna potrošnja, odnosno subvencije koje se daju tim preduzećima, pa bi i država imala više sredstava za javne ili javno-privatne investicije i obezbedila više radnih mesta.

To bi bio pravac u kome bi se mogli napraviti suštinski rezovi u poboljsanju životnog standarda stanovništva, rekao je Đogović, ističući da će ostale mere dati samo kratkoročne efekte.

Ekonomista Miladin Kovačević istakao je da će restrukturiranje kredita građana, ukoliko bude većeg obima, svakako imati uticaj na životni standard jer će im teret duga biti olakšan.

"Ali koliko će to biti masivno, to zaista ne mogu da kažem, jer to zavisi pre svega od banaka", rekao je Kovačević, podsetivši da će banke, prema najavama, izaći u susret građanima.

Prema njegovim rečima, banke će u određenoj meri biti prinuđene da primenjuju reprogram kredita, ne zbog pritiska vlade, već zbog rastućeg procenta nenaplativosti kredita, odnosno rastućeg procenta problematičnih kreditnih plasmana.

Kovačević je naglasio da se ne može previše očekivati od banaka jer su one, takođe, pod pritiskom nelikvidnosti u sistemu, i za sada još nadomeštaju svoje gubitke u realnom ili u sektoru stanovništva na tržištima hartija od vrednosti, pre svega kratkoročnih.

On je naveo i da bi slične mere mogle unekoliko da relaksiraju problem zaduženosti preduzeća, ali da opšti problem likvidnosti privrede ne može da se razreši samo tim merama već su neophodni reformski rezovi.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da će za primenu reprogramiranja kredita građani biti zainteresovani jer će na kratak rok olakšati svoju finansijsku situaciju, kao i banke, jer imaju priliku da produže kreditne plasmane.

Treba imati u vidu da su građani bolje platiše nego drugi kreditni subjekti, redovniji su u otplaćivanju svojih dugova i to bankama odgovara, istakao je Madžar, navodeći da će građani trenutno olakšati svoje finansijske teškoće, po cenu povećanja dugoročnog tereta otplate.