„Sada možemo da stavimo tačku na jednu misteriju i da kažemo da smo ispravili istorijsku nepravdu prema Draži Mihailoviću“, rekao je on.

Komisija je najavila da će uskoro početi skeniranje lokacije na kojoj se sumnja da se nalazi telo ubijenog Mihailovića, iako nije nađen nijedan dokument koji se odnosi na mesto njegovog pogubljenja.

Članovi Komisije su, međutim, rekli da postoji mogućnost i da su posmrtni ostaci preseljeni u drugu grobnicu.

Bojan Dimitrijević, član Komisije i istoričar objasnio je da se tokom istraživanja nije našao nijedan pisani trag ko je, kada i gde streljao Dražu Mihailovića.

„Postoje samo sekundarni svedoci, odnosno svedočenja iz druge ili treće ruke. Takođe smo na indirektan način zaključili način na koji je general uhvaćen i ko je učestvovao u pogubljenju“, kazao je on.

Dimitrijević je i dodao da je utvrđeno da su mnogi dokumenti nestali u periodu šezdesetih i sedamdesetih godina.

Postoji mogućnost, prema njegovim rečima, da se u arhivama bivšeg Sovjetskog Saveza nađe određena dokumentacija. Republičko javno tužilaštvo se obratilo tim arhivama, ali nije dobilo odgovor.

Rad Komisije za utvrđivanje činjenica o pogubljenju i grobnom mestu inicirao je rad druge Komisije za istraživanje streljanja koja su se desila od 1944. do 1946.

Slobodan Marković, član te Komisije rekao je do danas otkriveno da je u tom periodu streljano 24.000 ljudi.

„To su podaci iz sačuvanih spiskova Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA). Ta brojka će biti veća, a do 2012. očekujemo da ćemo moći da izađemo sa minimalnim brojem ubijenih“, objasnio je Marković.

Cilj rada obe komisije je, prema njegovim rečima, uvođenje vladavine prava.

„Nedopustivo je da porodice stradalih u montiranim procesima ili bez suđenja ne znaju gde su, kada i pod kojim okolnostima pogubljeni“, rekao je on.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde je rekao da će otkrivanje istine doprineti pomirenju srpskog naroda.