"Analiza Fiskalnog saveta o fiskalnim kretanjim u prvom tromesečju je pokazala da je deficit ukupne države za sada u skladu sa ciljem da ove godine iznosi 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), ali da postoje značajni rizici da se ta granica premaši", rekao je Petrović.

On je upozorio da prihodi republickcog budžeta u prva tri meseca nisu iznadprosečni i ne daju prostor za dodatno povećanje rashoda.

"Veći nominalni prihodi države u prvom kvartalu 2011. godine stvaraju iluzije da država raspolaže većim sredstvima od planiranih, koja bi mogla biti upotrebljena za dodatne rashode, kao što je jednokratno ili trajno povećanje plata i penzija, preko rasta koji je određen fiskalnim pravilima", rekao je Petrović.

Inflacija je, kako je istakao, samo podigla nominalnu vrednost državnih prihoda, ali i rashoda.

U analizi Fiskalnog saveta se navodi da visoki deficit republičkog budžeta i kretanja u prvom kvartalu ukazuju na mogućnost da manjak u budžetu bude veći od predviđenih 120 milijardi dinara.

"Presudno za održavanje deficita unutar ciljanog iznosa jeste da se izdaci na subvencije zadrže na nivou određenom u budžetu. One su snažno skočile u prvom kvartalu, i moguće je da se radi o jednokratnom povećanju", upozorio je Petrović.

Fiskalni savet je, kako je dodao Petrović, procenio da postoji rizik da se novac u budžetu namenjen subvenicijama potroši pre kraja godine, te da se tada "izvrši pritisak za njihovo povećanje".

Na veći deficit u prvom kvartalu je, kako je utvrdio Fiskalni savet, uticao i jednokratan, vanredni rashod od oko tri milijarde dinara Izraelu po osnovu spornog ugovora o zakupu vojnog satelita.

"Pozitivna kretanja u konsolidovanom budžetu, koji uključuje budžete svih nivoa vlasti i socijalnih fondova, su pre svega rezultat sezonskog faktora čije dejstvo će se izgubiti tokom 2011. godine", navedeno je u izveštaju Fiskalnog savet koji je dostavljen Odboru Skupštine Srbije za finansije i Ministarstvu finansija.

Javni dug Srbije, kako je utvrdio Fiskalni savet, iznosi oko 40 odsto BDP-a i ako se budu poštovala fiskalna pravila verovatno će se stabilizovati tokom narednih nekoliko godina ispod dozvoljene granice od 45 odsto BDP-a.

"Iako će Srbija beležiti fiskalni deficit sledećih pet godina i po tom osnovu se zaduživati, ipak relativan odnos duga i BDP-a može se stabilizovati pod uslovom da se deficit smanjuje i da privreda obezbedi solidan rast", objasnio je Petrović.

Okvirne projekcije rasta BDP-a za ovu i sledeću godinu su tri, odnosno četiri odsto. Uz taj rast, kako je navedeno u izveštaju Fiskalnog saveta, poštovanje fiskalnih pravila koja se donose na budžetski deficit u 2011. od 4,1 odsto BDP-a i u 2012 od 3,2 odsto BDP-a, "omogućilo bi željeno stabilizovanje odnosa javnog duga i BDP-a".

"Nepoštovanje pravila u pogledu deficita lako bi moglo dovesti do rasta javnog duga u odnosu na BDP preko dozvoljene granice, a time i do moguće krize duga", upozorio je Petrović.

Fiskalni savet je procenio da ciljni fiskalni deficit u 2012. godini treba da bude najviše 3,2 odsto BDP, i da sa tim iznosom minusa u državnoj kasi treba otpočeti pripremu budžeta za 2012 godinu.

Petrović je istakao da je ciljni deficit konsolidovanog budžeta važan parametar za izgradu Izveštaja o fiskalnoj strategiji, čiji nacrt do 15. maja ministar finansija treba da dostavi Fiskalnom savetu.

"Ako se ove godine ostvari cilj da deficit bude 4,1 odsto BDP-a i ako rast privrede iduće godine bude, kao što se predviđa, četiri odsto, onda se kao ciljni deficit u 2012. dobija 3,2 odsto BDP-a", rekao je Petrović.

Fiskalni savet je izabran karajem marta ove godine i njegov prvi izveštaj je ocena fisklanih kretanja u prvom tromesečju.

Fiskalni savet nema ovlašćenje da kažnjava one koji krše fiskalna pravila, niti da stopira projekte koji nisu u skladu sa zakonom, ali je dužan da o svojim nalazima obavesti Skupštinu Srbije.