„Banke su povukle svoje devizne depozite u inostranstvu, zamenile u dinare i uložile u trezorske zapise. Pored toga zabeležen je neverovatan rast portfolio investicija u februaru“, objasnio je Stamenković.

On je dodao i da je na apresijaciju dinara moglo uticati očekivanje da će Telekom biti prodat.

„Očekivani priliv deviza mogao je izazvati jačanje dinara. Kada je saopšteno da Telekom neće biti prodat dinar je počeo da slabi“, kazao je on.

Stamenković je istakao da kapital koji je omogućio jačanje dinara nije stabilan priliv već su to incidentna kratkoročna sredstva, pa je samo pitanje dana kada će dinar početi da slabi.

„Nastavak apresijacije poremetio bi odnose u platnom bilansu, a za dve do tri godine dovelo bi se u pitanje servisiranje spoljnjeg duga“, istakao je on.