Ta ocena je u polugodišnjem izveštaju o sprovođenju slobodnog viznog režima Evropske unije za zemlje Zapadnog Balkana, u koji je imala uvida agencija Beta.

Evropska komisija podvlači da su vlasti Srbije pokrenule i kampanju obaveštavanja o uslovima za legalno putovanje u "šengenski prostor" EU s biometrijskim pasošima, a uveden je i pojačan nadzor na granicama da se spreči zloupotreba bezviznog režima, uz proveru povratnih putnih karata, kao i dokaza o dovoljnim sredstvima za boravak u šengenskoj zoni.

To je navedeno u dokumentu koji je danas u Luksemburgu podnet Mešovitom odboru ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa evropske dvadesetsedmorice i zemalja izvan EU koje su uključene u "šengenski prostor" - Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna.

Ključna ocena izveštaja izvršnog tela EU, koja potvrđuje već data uveravanja zvaničnika Unije da zasad ne preti bilo kakva promena slobodnog viznog režima za Zapadni Balkan, glasi da je "značajno što većina putnika iz tih zemalja dolazi u dobroj veri u EU", dok samo mali broj lica, i to u preko 80 slučajeva Roma i etničkih Albanaca, zloupotrebljava tu povlasticu i neosnovano traži azil.

"Lažni azilanti" mahom dolaze u Nemačku, Švedsku, Belgiju i u poslednje vreme u Luksemburg, stoji u izveštaju EK.

Najviše ih stiže, dodaje se, s juga Srbije i Makedonije, ali njihov broj je u prvim mesecima ove godine uglavnom bio isti, iako i dalje visok.

Evropska komisija je ministrima EU i četiri zemlje priključene "šengenskom prostoru" podnela i predlog hitnog postupka za privremeno vraćanje viza onim državama Zapadnog Balkana iz kojih bi za poslednjih šest meseci broj "lažnih azilanata" ili ilegalnih imigranata porastao za preko 50 odsto.

EK ističe da je srpsko Ministarstvo unustrašnjih poslova uspostavilo i ubrzanu proveru biometrijskih podataka u putnim ispravama i otisaka prstiju.

Srpske vlasti istražuju i moguću upletenost putnih agencija i pojedinaca u organizovana putovanja srpskih državljana u zemlje EU, mada veza s organizovanim kriminalom, ipak, nije dokazana.

Komisija u Briselu navodi i da su srpske vlasti do počdtka aprila izdale dva miliona i 976 hiljada biometrijskih pasoša, usaglašenih s bezbednosnim standardima EU.

Dodaje se da je posebno koordinaciono telo MUP Srbije primilo 29.800 zahteva za izdavanje pasoša licima s boravkom na Kosovu i, po tom osnovu, izdalo 25 hiljada biometrijskih pasoša.

"Koordinaciona uprava je dobro organizovana, a izdavanje pasoša građanima u konzulatima u inostranstvu je pouzdano. Zabrinutost izaziva jedino to što je važnost starih (plavih) pasošva produžena do kraja 2011. i što je moguće da uslede i dalje produžavanje", ukazuje se u izveštaju EK.

Takođe se naglašava da su "sprovedene istrage i uhapšeni policijski službenici koji bili povezani s lažnim podacima o promeni boravka lica s Kosova".

Evropska komisija podvlači da se "moraju nastaviti napori kako bi se ojačala provera promene boravka lica s Kosova za boravak u Srbiji i usaglasilo izdavanje izvornih isprava da bi se sprečili falsifikati".

U izveštaju se naglašava da srpska pogranična policija tesno sarađuje sa službom Fronteks za nadzor spoljnih granica EU sa prvenstvenim ciljem da se spreči dolazak ilegalnih imigranata.

Ukazuje se da je na "administrativnoj graničnoj liniji" s Kosovom "nužno pojačati nivo bezbednosti, uključujući valjanu primenu policijskog protokola s Euleksom".

Evropska komisija ističe da u Srbiji dobro deluju ključna tela i da postoje zakonski okviri za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, ali smatra da je "zabrinjavajuće to što ima nedovoljno sredstva i ljudstva za delotvornu primenu mera suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije".