U Srbiji i drugim tranzicionim zemljama jugoistočne Evrope uticaju krize na smanjenje priliva SDI pridružili su se i drugi faktori, poput iscrpljenih mogućnosti privatizacije i strukturnih slabosti datih privreda.

Efekti ekonomske krize na priliv SDI u Srbiju bili su vidljivi i tokom 2010. godine.

Srbija je prošle godine privukla 860 miliona evra SDI, što je za 512 miliona manje nego 2009, a za gotovo milijardu manje u odnosu na 2008.

Veći deo SDI se u proteklom periodu odnosio na kupovinu dela domaćih državnih i društvenih preduzeća i banaka u procesu tenderske i aukcijske privatizacije.

Po ekonomskoj strukturi najveći deo SDI bio je usmeren u usluge.

Posmatrano po granama delatnosti, u 2010. najveći deo SDI se odnosio na prerađivačku industriju - 29,4 odsto, finansijsko posredovanje - 25,6 odsto, trgovinu na veliko i malo, opravku - 16,8 odsto, poslove s nekretninama, iznajmljivanje - 15,3 odsto.

Najznačajniji neto strani investitori u 2010. bili su Holandija sa 264 miliona dolara, Austrija - 193 miliona, Slovenija - 108 miliona, Sjedinjene Američke Države - 77 miliona.

Značajan neto odliv kapitala iz Srbije registrovan je u Crnu Goru - 81 milion dolara, Bosnu i Hercegovinu - 27 miliona, Tursku - pet miliona i Albaniju - 3,6 miliona dolara.

Iz Ministarstva podsećaju da je Srbija je u 2009. ostvarila priliv od 261,8 dolara SDI po stanovniku, što predstavlja polovinu priliva po stanovniku iz 2006.

Na nivou čitave Evropske unije (EU) privučeno je 724,3 dolara SDI po glavi stanovnika, dok u regionu po tom osnovu prednjače Crna Gora - 2.080,7 dolara, Hrvatska i Bugarska, sa 587 dolara stranih direktnih investicija po stanovniku.