Ocenjujući rebalans budžeta za 2011. koji je Vlada Srbije predložila Skupštini, Savet je naveo da je osnov za rebalans promenjen fiskalni okvir za državu i pojedinačne nivoe vlasti dogovoren s Međunarodnim monetarnim fondom.

Povećanje fiskalnog deficita je posledica smanjenja procene realnog rasta BDP-a u 2011. na dva odsto sa tri procenta, navodi Fiskalni savet i podseća da niži privredni rast, prema fiskalnim pravilima, vodi povećanju fiskalnog deficita.

S obzirom na velike neizvesnosti u vezi s ekonomskim kretanjima do kraja godine, Fiskalni savet upozorava da postoje rizici da ekonomski rast u 2011. bude i niži od dva odsto, pa prilagođavanje fiskalne politike u rebalansu ocenjuje kao pravovremeno i ekonomski poželjno.

Usled usporenja privredne aktivnosti, došlo je do znatnog pada poreskih prihoda i zato je, u skladu s fiskalnim pravilima i u duhu dobre ekonomske politike, dozvoljeno povećanje fiskalnog deficita za
0,4 odsto BDP-a odnosno oko 13 milijardi dinara, kažu u Savetu. Toliko, podseća u analizi Fiskalni savet, približno iznosi i procenjeni pad poreskih prihoda u 2011. u odnosu na plan s početka godine.

Fiskalni savet ukazuje i na rizik da prihodi budu i manji od procenjenog smanjenja, a rizik je posebno izražen kod procene prihoda od akciza i poreza na dohodak.

Ocena Fiskalnog saveta je da je planirane uštede do kraja godine moguće ostvariti, ali i da postoje rizici. Kao najveći izazov Savet navodi uštedu od 12 milijardi dinara na kupovini robe i usluga jer će, na bazi podataka za sedam meseci, biti neophodno veliko prilagođavanje te stavke rashoda u preostalom delu
godine da bi se ostvarili ciljevi.

Savet ukazuje i da je potrebno dodatno smanjenje rashoda zbog primene Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansiranju lokalne samouprave. Zbog toga će do kraja godine prihodi i rashodi na lokalnom nivou porasti, a na nivou Republike će morati da se ostvare dodatne uštede od oko osam milijardi dinara kako bi se nadoknadilo ustupanje poreskih prihoda lokalnoj vlasti, ukazuju iz Saveta.

Fiskalni savet je kao ekonomski nepoželjno ocenio predviđeno smanjenje kapitalnih rashoda za 8,1 milijardi dinara. "Prilagođavanje deficita smanjenjem kapitalnih investicija nije poželjno, imajući u vidu pozitivan doprinos investicija razvoju", istakli su u Fiskalnom savetu.