Afera „Sartid” uskoro bi mogla da dobije sudski epilog. Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, naime, počeo je da saslušava osumnjičene u vezi s prodajom ovog preduzeća američkoj kompaniji „Ju-Es stil”. Zahtev za sprovođenje istrage podnet je protiv sedmoro osumnjičenih, a pošto ih sve sasluša, sudija će doneti odluku o pokretanju istrage. Prema nezvaničnim informacijama, grupi osumnjičenih na teret se stavlja zloupotreba službenog položaja, a ostalima kršenje zakona od strane sudije. U Okružnom sudu nam je rečeno da se imena osumnjičenih u ovoj fazi postupka ne saopštavaju.

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, prema nezvaničnim informacijama, došlo je do podataka da su u nezakonitom stečajnom postupku i privatizaciji smederevskog giganta, učestvovali Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, i Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića. Pored njih, na spisku okrivljenih našla su se i imena Gorana Kljajevića, bivšeg predsednika Trgovinskog suda, Dušana Marčićevića, bivšeg sudije ovog suda, Živomira Novakovića, bivšeg direktora „Sartida”... Vlahović, Kolesar, Novaković, Kljajević, Marčićević, Branislav Ignjatović, stečajni upravnik „Sartida” i Dragan Šagovnović, direktor Centra za konsalting Ekonomskog instituta u Beogradu, terete se da su se, od februara 2002. do septembra 2003. godine, u Beogradu i Smederevu, sastajali u zgradi vlade, Agenciji za sanaciju, bankama i dogovarali kako će „Ju-Es stilu” prodati „Sartid”. Dogovoreno je, da se smederevsko preduzeće proda američkoj korporaciji neposrednom pogodbom i bez uključivanja drugih potencijalnih kupaca.

Na pomenutim sastancima dogovoreno je da postavljeni cilj realizuju kroz stečajni postupak, koji je pružao mogućnost prodaje „Sartida” i njegovih zavisnih preduzeća putem neposredne pogodbe bez uključenja drugih potencijalnih kupaca. Svako ponaosob je, navodi se u dokumentaciji, u okviru svoje funkcije omogućio „Ju-Es stilu”, prvo, da preuzme poslovanjem proizvodnim procesom „Sartida”, a zatim da kontroliše i kreira njegovu poslovnu politiku. Aleksandar Vlahović je kao „republički ministar za privredu i privatizaciju koordinirao radom ostalih osumnjičenih”. Preko Kolesara i Ignjatovića, Vlahović je, tvrdi se u dokumentu, uticao na rad Trgovinskog suda u Beogradu. Koristeći svoj položaj Vlahović je na sednicama vlade, na kojima je razmatrana privatizacija, agitovao za „Ju-Es stil” kao najboljeg kupca „Sartidove” imovine. Uz ovo, Vlahović je ostalim članovima vlade prećutkivao činjenice drugih zainteresovanih kupaca. Da je Vlahović dobro uradio posao govori činjenica da je 23. januara 2003. godine, vlada jednoglasno prihvatila zaključak po kojem je sklopljen sporazum o saradnji vlade i „Ju-Es stila”.

I Nemanja Kolesar je imao „zavidnu ulogu”, kako se tvrdi u dokumentu: naložio je pokretanje stečajnog postupka „Sartida”. Da bi lakše kontrolisao postupak, Kolesar je „sredio” da se pomenuti postupak ne vodi pred Trgovinskim sudom u Požarevcu kao mesno nadležnom, već da se „prebaci” u Beograd. Bivši šef Đinđićevog kabineta je „direktne instrukcije iz vlade prenosio stečajnom upravniku Branislavu Ignjatoviću”. Kolesar se tereti i da je članovima vlade prećutao i činjenicu da je „LNM holdings” iz Engleske takođe zainteresovan za kupovinu smederevskog preduzeća.

Generalnom direktoru smederevskog preduzeća na teret se stavlja da je 8. marta 2002. godine u Smederevu zaključio Ugovor o saradnji i uslužnoj preradi sa predstavnicima „Ju-Es stila”. Branislav Ignjatović tereti se da je, kao stečajni upravnik u predmetu Trgovinskog suda, donosio odluke suprotne odredbama Zakona o prinudnom poravnanju.

Goran Kljajević, koji se nalazi u pritvoru pod optužbama da je član takozvane stečajne mafije, tereti se da je kao predsednik Trgovinskog suda u Beogradu i predsednik stečajnog veća domaćih banaka, koje su bile najveći poverioci „Sartida”, „u nameri pribavljanja koristi „Ju-Es stilu” i suprotno Zakonu o prinudnom poravnanju... donosio rešenja na štetu banaka”.